Vaš posao utiče na rizik od infarkta

1. Kancelarijski poslovi

Ako provodite previše vremena sedeći za radnim stolom, to može da smanji osetljivost tela na insulin i nivoe enzima koji razgrađuju masti. Kancelarijski radnici i menadžeri su daleko izloženiji riziku od postepene gojaznosti, koja može da dovede do srčanih problema.

Rešenje: više vežbanja. Trebalo bi s vremena na vreme da ustanete od stola i prošetate, što je dobro i za razmišljanje.

2. Rad u hitnim službama

Poslovi koji se sastoje od naizmeničnog smenjivanja relativno mirnih perioda i iznenadnih, stresnih situacija, takođe, dovode srčane funkcije u stanje napetosti. Vatrogasci, radnici hitne pomoći, policajci, bolničko medicinsko osoblje – svi oni imaju mnogo višu stopu srčanih problema u odnosu na prosek. Ako ne možete da nađete manje stresan posao, trebalo bi da pokušate da balansirate štetne uticaje stresa zdravom ishranom i redovnim vežbanjem, čime snižavate i krvni pritisak.

3. Rad po smenama

Rad u više smena ili redovno prekovremeno ostajanje na poslu može neprekidno da opterećuje vaš bioritam. Neprestane promene u obrascu spavanja i budnog vremena, nedostatak sna i zamor, mogu dovesti do poremećaja u nivou šećera u krvi, krvnom pritisku i nivou insulina, kao i do srčanih problema.

4. Rad u zagađenom okruženju

Izloženost različitim štetnim supstancama poput isparenja i gasova, dodatno opterećuje srce. Ugljen-monoksid, gas bez boje i mirisa koji se nakuplja npr. u tunelima, garažama, naročito je toksičan i može da dovede do infarkta i moždanog udara kada se udiše u dovoljno velikim količinama.

5. Poslovi u ugostiteljstvu

Pušačima odnedavno nije više dozvoljeno da konzumiraju duvan u barovima, klubovima, restoranima, ili postoje određeni delovi prostora gde pušenje nije dozvoljeno. Mada ta pravila otežavaju pušačima uživanje u duvanu, ona, između ostalog, štite poslužitelje od štetnih efekata pasivnog pušenja.

6. Vozači

Iako možda iznenađujuće, vozači autobusa i kamiona takođe imaju povećan procenat kardiovaskularnih problema. To svakako može da se potkrepi sedećim poslom, neprestanim stresom zbog učešća u saobraćaju, kao i visokim nivoom lipida (holesterola i triglicerida) u krvi i prekomernom težinom usled neredovne i često nezdrave ishrane. Shodno tome, i vozači bi mogli da smanje rizik koji njihov posao izaziva ako bi više vežbali i zdravije se hranili.

7. Radnici na proizvodnim trakama

Ljudi koji rade na proizvodnim trakama u postrojenjima ili fabrikama moraju da održavaju fokus tokom dugih perioda bez mnogo pauza. Visoki zahtevi po pitanju učinka, gotovo nikakva kontrola nad poslovnim procesom i neprestana monotonija prestavljaju ozbiljne okidače stresa.

8. Nezaposlenost

Kao što možete videti, postoji mnogo poslova koji podrazumevaju rizik od kardiovaskularnih problema. Ali to ne znači da su ljudi koji nemaju posao ili ga menjaju savršeno bezbedni od tih problema. Stariji zaposleni koji imaju više teškoća pri pronalaženju novog posla, kada ostanu nezaposleni, bez sumnje su u riziku. Kod njih je rizik od srčanog ili moždanog udara viši nego kod kolega iste starosti koji su uspeli da zadrže posao. Zato nezaposlenost nije stresna samo mentalno i finansijski, već utiče i na zdravlje.