Vežbanje jača srce

Studije su pokazale da je nivo fizičke aktivnosti obrnuto proporcionalan incidenci infarkta miokarda (srčanog udara). To znači da među mnogim drugim faktorima rizika, poput pušenja, gojaznosti, visokog krvnog pritiska, visokog nivoa holesterola i dijabetesa, sedeći način života igra važnu – neki istraživači bi čak rekli najvažniju ulogu. Zato su aktivnost i redovno vežbanje od suštinske važnosti za sprečavanje srčanih bolesti, uključujući i nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara. Vežbanje ima nešto važniju ulogu u sprečavanju bolesti koronarnih (srčanih) arterija poput infarkta, nego u prevenciji povišenog krvnog pritiska, dijabetesa ili gojaznosti, koje su u zadnje vreme postale epidemijske bolesti i stanja.

Zar vežbanje nema nikakvog uticaja na krvni pritisak?

Podaci ukazuju na to da redovno vežbanje može da smanji vrednosti i gornjeg i donjeg krvnog pritiska za 5–7 mmHg kod ljudi sa povišenim krvnim pritiskom, bez korišćenja lekova. 

Međutim, samo vežbanje nije uvek dovoljno: ako vaš krvni pritisak na primer iznosi 200/120, čak i ako ga spustite na 190/110, i dalje vam trebaju lekovi da biste ga kontrolisali. To znači da vežbanje može da doprinese rešavanju problema kod osoba sa granično normalnim vrednostima krvnog pritiska, ali ni tada nije isključeno da će morati da se primenjuje i terapija lekovima. 

Kojim sportom treba da se bavimo? 

Pre svega, to mora da bude nešto u čemu uživate. Napetost predstavlja još jedan faktor rizika za srčane bolesti, pa je zato važno da vežbe kojima se bavite eliminišu napetost. Ako je taj deo postignut, i ukoliko ste se konsultovali sa vašim lekarom u vezi bavljenja sportom, onda će vam biti lakše da odaberete. Medicinski se više preporučuje trening izdržljivosti nego trening sa tegovima i trening otpora (trening snage). Čak u toj meri da, ako ste imali srčani udar ili imate povišen krvni pritisak, ovo poslednje je maltene zabranjeno ili bi trebalo da ga radimo samo lagano. Obično kažemo da veliki deo sportskih aktivnosti treba da budu aerobni, a samo manji deo može da bude trening snage.

Pacijentima koji imaju povišen krvni pritisak treba savetovati bar 30 minuta dnevno umerene aerobne fizičke aktivnosti (šetnja, džogiranje, vožnja bicikla ili plivanje) tokom 5-7 dana nedeljno. Međutim, uz ovo, može se savetovati i trening otpora tokom 2-3 dana nedeljno. Kako bi bili sigurni šta se preporučuje u vašem slučaju i u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem, pre početka vežbanja posavetujte se sa svojim lekarom. 

Ako odrasli žele da urade nešto po pitanju očuvanja svog zdravlja, odakle da počnu?

Važno je da se prvo konsultujete sa vašim lekarom i da uvođenje treninga bude postepeno. Lagano trčanje od 10–15 minuta svakog dana ili nekim danima može biti u redu, a kasnije, ukoliko vam je lekar odobrio, bi postepeno mogli da produžavate trajanje vežbanja. Što se tiče intenziteta: za umerenu fizičku aktivnost bi trebalo da se dostigne 50% - 70% maksimalnog pulsa, dok je za zahtevniju fizičku aktivnost potrebno dostići 70% - 85% maksimalnog pulsa. Čak i ako ste amater možete lako da odredite svoj maksimalni puls, samo treba da oduzmete svoju starost od 220. Tako, ako imate 20 godina vaš maksimalni puls iznosi 200, a ako imate 40 godina iznosi 180. Trebalo bi da pri vežbnju dostignete oko 50% - 70% maksimalnog pulsa i pokušajte da ne premašite tu vrednost.

A šta je sa plivanjem? Mnogo starijih ljudi kaže da je ono najbolje.

Plivanje je dobro jer ne oštećuje zglobove. Ali ako imate povišen krvni pritisak i plivate, potrebno je da izmerite krvni pritisak čim izađete iz vode. Ako on iznosi recimo 160/120, a ovde je važnija niža vrednost, možda plivanje nije za vas. Svakako pre započinjanja plivanja, posavetujte se sa lekarom oko dozvoljenih fizičkih aktivnosti. 

Možemo li reći da nikad nije kasno da se počne sa vežbanjem?

Definitivno je tako. Ali, što pre počnete, bićete efikasniji u smanjivanju verovatnoće za kardiovaskularne bolesti. Fizička aktivnost u određenoj meri se savetuje svima. U zavisnosti od vašeg stanja, prethodnih kardiovaskularnih događaja (srčanog i moždanog udara) i godina života, pre započinjanja fizičke aktivnosti obavezno se konsultujte sa vašim lekarom oko toga kojim intezitetom i koliko često bi mogli da vežbate.