Korisni vodič: tabela procene rizika od ponovnih kardiovaskularnih događaja

Informišite se o riziku od kardiovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) da biste bolje razumeli preporuke lekara i pratili postizanje rezultata.

Infarkt. Zastrašujuća reč. Svakome od nas pada na pamet bar neko ko je odveden u bolnicu zbog infarkta. Ako su imali sreće, izbegli su fatalan ishod. Nekoliko je faktora koji određuju ko je u većem riziku i ko bi mogao da bude pogođen. Korisno je upoznati se sa tim faktorima rizika jer kombinacija dva ili tri faktora nažalost svakoga može da predodredi za infarkt. Procena Vašeg kardiovaskularnog rizika, zasnovana na kategoriji rizika kojoj pripadate, je ključna za preduzimanje daljih koraka u sekundarnoj kardiovaskularnoj prevenciji.

Tu može da vam pomogne vaš lekar. Kako bi se procenio 10-godišnji rizik od ponovne pojave nekog od kardiovaskularnih događaja (poput ponovnog srčanog ili moždanog udara), vaš lekar može koristiti SMART rezultat rizika (eng. SMART Risk Score), način za procenu rizika od ponovne pojave vaskularnog događaja, razvijenu od strane Evropskog udruženja kardiologa. 

Da bi procena bila uspešna vaš lekar će uneti odgovarajuće podatke o vašoj medicinskoj istoriji za određene bolesti kakve su šećerna bolest, koronarna bolest arterija, cerebrovaskularna bolest, aneurizma abdominalne aorte, bolest perifernih arterija. Takođe unosi se i podatak da li ste pušač, kao i podaci o vrednosti sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska, masnoće u krvi (ukupni holesterol, i HDL (dobri) holesterol), vrednosti parametara koji ukazuju na funkciju bubrega i zapaljenskih faktora (C reaktivni protein). 

Razmišljajte o budućnosti. Živite dobro. Vodite osvešćen život.

Hranite se zdravije, češće ustajte iz svoje udobne fotelje i vežbajte više, čak i ako to znači samo izlazak iz prevoza jednu stanicu ranije i malo više hodanja. Gojaznost nije stvar estetike. Ne treba da skidate kilažu da biste se prilagodili društvenim normama lepote. 

Da biste održali dobro zdravlje, vodite računa šta jedete, koje sastojke koristite i da li postoje zdravije alternative kojima možete da zamenite tradicionalnu hranu. Jedite više povrća, mesa i voća, a manje šećera i žitarica. Postepeno ih zamenjujte kako ih budete trošili iz zaliha u vašoj ostavi. U jednom trenutku ćete zateći sebe kako ste prešli na integralne žitarice ili brašno sa manje ugljenih hidrata, ksilitol i maslinovo ulje.