Zašto bol u grudima treba shvatiti ozbiljno

Zašto bol u grudima treba shvatiti ozbiljno

Stabilna angina pektoris, koja se manifestuje kao bol u grudima, je najčešća manifestacija ishemijske bolesti srca (stanje koje nastaje zbog nedovoljnog dotoka krvi u srčani mišić). Izraz angina pektoris ima korene u grčkoj reči „ankhon“, što znači „stezati“, i latinskoj reči „pectus“, koja znači „grudi“, te otud doslovno znači osećaj stezanja u grudima.

Zašto bol u grudima treba shvatiti ozbiljno

U današnjoj medicinskoj terminologiji, angina pektoris se definiše kao privremeni bol u grudima ili stezanje u grudima koje se javlja zbog nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom, a koje ne traje duže od nekoliko minuta i prestaje ako pacijent miruje.

Nedovoljno snabdevanje srčanog mišića kiseonikom nastaje zbog povećane potrebe srčanog mišića za kiseonikom usled fizičkog napora (stabilna angina pektoris). Međutim, ponekad je srčanom mišiću potrebno više kiseonika zbog stanja psihičkog stresa, hladnog vazduha ili nakon jela (provocirana angina pektoris).

Tipovi angine pektoris

U zavisnosti od simptoma koje pacijent oseća, angina pektoris se klasifikuje kao tipična, atipična ili ekstrakardijalna. 

Tipičnu anginu pektoris karakteriše sledeće:

  • bol i/ili nelagodnost u prednjem delu grudnog koša, u vratu, vilici, ramenu ili ruci

  • bol i/ili nelagodnost su izazvani fizičkim naporom ili psihičkim stresom;

  • bol ili nelagodnost nestaju u stanju mirovanja ili nakon uzimanja nitroglicerina.

Atipičnu anginu pektoris karakterišu dva od tri gore pomenuta elementa.

U slučaju bola u grudima koji je ekstrakardijalan tj. nije lokalizovan u srcu, prisutan je samo jedan ili eventualno nijedan od tipičnih simptoma.

Mogućnosti lečenja

Metodologija lečenja stabilne angine mnogo je uznapredovala u poslednjih nekoliko godina. Kada odlučuju o terapiji, lekari se više ne zadovoljavaju samo ublažavanjem simptoma i uzimaju u obzir brojne faktore. Lečenje se ne fokusira samo na obolele krvne sudove, već i na oštećenje od kojeg pati srčani mišić. Koriste se različiti lekovi za ublažavanje simptoma angine pektoris i smanjenje njihove učestalosti, smanjivanje brzine rada i jačine kontrakcija srčanog mišića i prevenciju spazma (grčenja) krvnih sudova. Takođe, teži se poboljšanju krajnjih rezultata kod pacijenata pomoću prevencije ozbiljnih komplikacija kao što su infarkt miokarda ili smrt. Ovo je naročito važno kod pacijenata koji su već imali jedan infarkt ili moždani udar (sekundarna prevencija). Prognoza se može poboljšati korišćenjem odgovarajućih lekova, spuštanjem nivoa lošeg holesterola (LDL) i terapijom antioksidansima. U nekim slučajevima mogu biti potrebne dodatne intervencije, uključujući angioplastiku (upotreba katetera za proširenje krvnog suda) i by-pass hirurgiju (premošćavanje krvnih sudova srca, kako bi srce imalo dovoljan dotok krvi), ali se ovi postupci ne mogu primeniti kod svih osoba.

Kod pacijenata sa šećernom bolesti (dijabetesom) koji imaju stabilnu anginu pektoris potreban je poseban oprez. Kod ovih pacijenata, simptomi angine pektoris mogu da budu veoma blagi. Razlog za to je delimično zato što je najčešća komplikacija dijabetesa, neuropatija (gubitak funkcije senzornih nerava). Ona onemogućava da pacijenti osete snažno, bolno stezanje u grudima karakteristično za anginu pektoris, iako se 24-časovnim nadzorom EKG-om otkrivaju ishemijske epizode (periodi sa nedovoljnim snabdevanjem srca kiseonikom i krvlju).

Why you need to take chest pain seriously

Šta možete učiniti za poboljšanje svog stanja?

Prvo i osnovno - svi koji još uvek puše, treba odmah da prestanu. Postoji jasan dokaz da je pušenje najvažniji reverzibilni faktor rizika za bolest koronarnih arterija. Potpuni prestanak pušenja ublažava simptome i poboljšava prognozu. Vrlo je važno ostaviti pušenje ukoliko ste već imali srčani ili moždani udar, kako bi sprečili nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara.

Takođe, treba redovno vršiti proveru nivoa masnoća u krvi (lipida). Zdrava ishrana može da snizi nivoe kako ukupnog holesterola tako i „lošeg holesterola“ (LDL), smanjujući rizik od bolesti koronarnih arterija. Time ćete lakše smanjiti i prekomernu telesnu masu, što će poboljšati zdravlje vašeg srca i kardiovaskularnog sistema. Ukoliko ste već imali srčani ili moždani udar, potrebno je da redovno kontrolišete nivo masnoća u krvi, kako bi sprečili nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara.

Psihološki faktori takođe mogu imati velikog udela u izazivanju napada angine. Dijagnostikovanje angine pektoris samo po sebi može izazvati anksioznost. Postoje razne tehnike opuštanja i druge metode koje mogu biti veoma korisne kod suočavanja sa stresom. Nažalost, mnogi ljudi pribegavaju alkoholu kako bi otupeli svoju anksioznost. Međutim, umesto rešenja, alkohol može biti izvor dodatnih problema. Česta je zabluda da je alkohol dobar za srce. Redovno konzumiranje velikih količina alkohola može povećati rizik od raznih srčanih bolesti, a posebno je štetan za ljude sa povišenim krvnim pritiskom (hipertenzijom) ili kongestivnom srčanom slabošću (insuficijencijom). Nivoi preko 100 g alkohola nedeljno su povezani sa većom kardiovaskularnom smrtnosti. To bi zapravo bio nedeljni unos više od sedam flaša/čaša sledećih pića: 

  • flaša piva od 330 mL sa 5% alkohola

  • čaša vina od 140 mL sa 12% alkohola

  • čaša žestokog pića od 40 mL sa 40% alkohola

Aspirin® protect 100 mg je lek koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu. Jedna tableta dnevno, kada se uzima u kontinuitetu, sprečava slepljivanje krvnih pločica (trombocita) i nastajanje krvnih ugrušaka (tromba) koji mogu da suze ili začepe krvne sudove, i samim tim ublažava rizik od nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara. Pre prve primene leka, neophodno je konsultovati lekara. Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.

Nemojte zanemarivati stezanje u grudima. Nemojte čekati da se napravi šteta.

Pre upotrebe detaljno proučite uputstvo za lek ili se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom da biste se informisali o rizicima i neželjenim dejstvima leka Asprin® Protect.

Povezani članci:

Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.            

Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu. 
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.