Lakše je sprečiti moždani udar nego preživeti ga

Tipovi moždanog udara

Postoje dva glavna oblika moždanog udara. Ishemijski moždani udar nastaje usled iznenadnog prekida dotoka krvi moždanim arterijama, dok hemoragijski moždani udar nastaje usled krvarenja iz puknutog krvnog suda. Otprilike 80% moždanih udara su ishemijski, što znači da je dotok krvi u mozak nedovoljan i da moždano tkivo izumire usled nedostatka kiseonika i glukoze koje dobija putem krvi.

Otprilike 15% do 20% moždanih udara nastaje usled krvarenja (hemoragijski moždani udar). Prilikom ovog tipa moždanog udara, zidovi krvnog suda pucaju i krv se izliva u cerebralno (moždano) tkivo.

Prolazni ishemijski napadi (TIA) se često smatraju ranim znakom moždanog udara, zbog čega se nazivaju i mini moždanim udarima. TIA podrazumeva nedovoljan dotok krvi u regiju mozga, što remeti cerebralni (moždani) protok krvi, ali se on ubrzo vraća u normalu. Za razliku od moždanog udara, ovakvi napadi nestaju u roku od 24 sata i ne ostavljaju nikakvo trajno oštećenje. Uprkos tome, TIA napade treba shvatiti ozbiljno i svi pacijenti treba da budu primljeni u bolnicu i pregledani. 

Rasprostranjenost moždanog udara, relevantni faktori rizika 

Moždani udar nije ograničen na starije osobe – on može pogoditi mlade i sredovečne ljude, pa čak i decu. Moždani udar se više javlja kod muškarca nego kod žena. Rizik od nastanka moždanog udara raste sa godinama. Moždani udar najčešće nastupa ujutru. Najčešće ga uzrokuje kombinacija sledećih faktora rizika: hipertezija (povišen krvni pritisak), dijabetes (šećerna bolest), pušenje, atrijalna fibrilacija (poremećaj srčanog ritma), zatim istorija moždanih udara u porodici, visok nivo holesterola, gojaznost, poremećaji zgrušavanja krvi, vaskularna stenoza (suženje krvnog suda).

Među osobama koje su već doživele moždani udar, 1 od 4 ovakve osobe će imati ponovni moždani udar.

Simptomi moždanog udara

• Slabost u udovima, obamrlost, paraliza ruke ili noge na jednoj strani tela

• Asimetrija lica, asimetrija usta

• Otežan govor (afazija) - nemogućnost razumevanja ili izgovora; osobe sa ozbiljnom afazijom nisu u stanju da razumeju reči ili da govore

• Smetnje sa vidom, duplirana slika, gubitak vidnog polja

• Vrtoglavica, nestabilan hod, problemi sa ravnotežom

• Iznenadna jaka glavobolja praćena dezorijentisanošću.

Šta da radite ako posumnjate na moždani udar

Važno je da pacijent ili neko u blizini prepozna znake moždanog udara, zabeleži vreme početka simptoma i smesta pozove hitnu pomoć na broj telefona 194. To može imati presudan uticaj na sudbinu pacijenta, budući da je takozvani vremenski okvir veoma uzak. Uspešna trombolitička terapija (terapija kojom se razlaže nastali krvni ugrušak), koja nekome možete spasti život, moguća je u vremenskom okviru od tri sata ili, u nekim slučajevima, četiri i po sata od početka simptoma.

Od pacijenta zahtevajte tri jednostavne stvari i pratite njegovu reakciju.

1.  Zamolite pacijenta da se nasmeje ili pokaže zube (nije normalno ako može da pomeri samo jednu stranu usta)

2.  Zatražite od pacijenta da podigne obe ruke (nije normalno ako ne može da podigne jednu ruku)

3.  Zatražite od pacijenta da izgovori jednostavnu rečenicu. (Nije normalno ako je govor nerazgovetan, ako pacijent nije u stanju da vas razume ili ne može da govori).

Lečenje

Trombolitička terapija (terapija kojom se razlaže nastali krvni ugrušak u krvnim sudovima mozga) započeta u roku od tri do četiri i po sata može sprečiti trajno oštećenje. Takvo lečenje se obavlja u centrima za moždani udar. Lečenje obuhvata lekove koji utiču na zgrušavanje krvi, intervencije za proširenje arterija, lečenje postojeće bolesti, fizikalnu terapiju i rehabilitaciju za oporavak od preostalih simptoma. Celokupni oporavak može trajati mesecima ili čak godinama.

Sekundarna prevencija

Promene u načinu života (redovno vežbanje, regulisanje telesne težine, ishrana bogata voćem, povrćem, morskom ribom i integralnim hlebom, čaša kvalitetnog crnog vina, obilan unos tečnosti), kao i lekovi za kontrolisanje faktora rizika, mogu smanjiti rizik od ponovnog moždanog udara.

Primena leka Aspirin^® protect, čija je aktivna supstanca acetilsalicilna kiselina, može pomoći u sprečavanju nastanka ponovnog moždanog udara. Pre prve primene leka, neophodno je konsultovati lekara. Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.