Srce i cirkulacija
Da bi se bolje razumele bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularne bolesti) i njihovo lečenje, potrebno je upoznati se sa osnovama građe i funkcionisanja kardiovaskularnog sistema. Znanje predstavlja prvi korak u zaštiti ovog čudesnog „motora“.
Našem telu je za funkcionisanje potreban kiseonik. Esencijalni kiseonik se krvlju prenosi do svakog organa kroz mrežu krvnih sudova različitih veličina. Naše srce se nalazi u središtu tog cirkulatornog sistema.
Struktura srca
Srce je mišićni organ nalik pumpi, postavljen blago ulevo u odnosu na središnju liniju grudnog koša. Podeljeno je na četiri šupljine, dve manje (pretkomore) i dve veće (komore):
Kako srce radi
Dok otkucava, srce obavlja dve funkcije:
-
Pumpa iskorišćenu krv bogatu ugljen-dioksidom u pluća
-
Pumpa svežu krv bogatu kiseonikom u ostale delove tela
Proces izgleda ovako:
Kiseonikom osiromašena krv koja dolazi iz drugih delova tela (mišića, kože, creva, mozga itd.) ulazi u desnu pretkomoru i prolazi do desne komore. Osiromašena krv se potom iz desne komore ispumpava u pluća, gde otpušta ugljen-dioksid i prima kiseonik.
Sveža krv bogata kiseonikom koja dolazi iz pluća ulazi u levu pretkomoru, a zatim u levu komoru. Na kraju, snažna leva komora ispumpava svežu krv ka svim delovima tela.
Šta rade srčani zalisci?
U srcu postoje četiri srčana zaliska koji kontrolišu protok krvi. Oni su zaduženi za to da krv uvek protiče u pravom smeru. Dva zaliska dele pretkomoru i komoru na obe strane srca, dok se preostala dva nalaze između komora i arterija koje odvode krv iz komora.
Cirkulacija krvi
Srce pumpa krv putem mreže arterija, kapilara i vena do svih organa u telu i snabdeva ih kiseonikom i hranljivim materijama (nutrijentima). To se naziva cirkulatornim sistemom.
Cirkulatorni sistem se sastoji od dve nezavisne mreže krvnih sudova, koje se nazivaju plućna cirkulacija i sistemska cirkulacija.
Plućna cirkulacija podrazumeva samo kretanje krvi između srca i pluća. Krv u plućima oslobađa ugljen-dioksid, a preuzima kiseonik. Sistemska cirkulacija, sa druge strane, sprovodi krv bogatu kiseonikom do svih ostalih organa i tkiva i pomaže pri eliminisanju metaboličkih otpadnih proizvoda i ugljen-dioksida.
Od sistemske cirkulacije se grana i nekoliko podsistema:
Koronarna cirkulacija (cirkulatorni sistem namenjen srčanom mišiću)
Kao i svim ostalim mišićima, srčanom mišiću je za funkcionisanje u svakom trenutku potreban kiseonik. Mišići od kojih se sastoje pretkomore i komore dobijaju svežu krv putem mreže koronarnih arterija.
Cirkulacija u bubrezima
Od krvi koja se upumpava u glavnu arteriju, 25% otiče do bubrega, gde se različiti otpadni proizvodi filtriraju iz organizma i odstranjuju urinom.
Sistem portalne cirkulacije
Krv koja dolazi iz organa koji se nalaze u trbušnoj duplji (creva, želudac, slezina, pankreas, žučna kesa) sakuplja se i prenosi do jetre putem velike vene. Ta vena se u jetri dodatno grana na manje kapilare, omogućavajući jetri da izdvaja iz krvi toksine apsorbovane iz gastrointestinalnog trakta.
Cerebrovaskularna cirkulacija (cirkulatorni sistem mozga)
Za organ te veličine, ljudskom mozgu je za ispravno funkcionisanje potrebno mnogo krvi. Podsistem namenjen mozgu sprovodi oko 20% celokupne krvi koja se ispumpava iz srca direktno u mozak.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
