Čuvajte decu! Promena načina života kao zaštita od srčanog udara

Ishrana je centralni deo mnogih kultura. Ljudi širom sveta uživaju u hrani i pripremi hrane za druge. Kao što je simbol gostoprimstva pripremiti nekome ukusan ručak, tako je davanje slatkiša, deserta ili omiljenih grickalica deci – znak ljubavi. Put do bolesti srca može voditi kroz stomak. Sve počinje popuštanjem – malo slatkiša ovde, malo grickalica onde, odlazak na brzu hranu zato što je zabavno ili u trendu, bez sportskih aktivnosti, leškarenje ispred TV-a ili monitora sa kesicom čipsa i nekim slatkim bezalkoholnim pićem, i tako iz dana u dan. Ako mislite da svom detetu time činite uslugu, varate se. U stvari, nezdrava i jednolična ishrana bogata ugljenim hidratima i natrijumom može dovesti do gojaznosti, dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Raznovrsna ishrana umesto slatkiša

Većina dece tokom dana ima obroke u vrtiću ili školi. Iako postoje stroga pravila za služenje hrane u kolektivima, jednostavno se ne može očekivati da školske kantine snose svu odgovornost za zdravu ishranu dece. Bitno je da deca imaju zdrav doručak, po mogućstvu mlečne proizvode, voće i dosta vlakana; tokom dana, povrće i voće, a ne samo prženu piletinu i pomfrit. Bilo bi dobro ustanoviti raspored obroka i ubaciti zdravu prepodnevnu i popodnevnu užinu, umesto čipsa i slatkiša. Ne podržavajte decu u konzumiranju slatkih bezalkoholnih pića. Treba rano da nauče da utole žeđ vodom ili nezaslađenim voćnim čajem. Energetska pića su sve popularnija među tinejdžerima. Ne samo da su nezdrava, već su i štetna, jer sadrže mnogo kofeina. Pokušajte da ih uopšte ne kupujete, čak ni da ih probate, i potrudite se da deca ne troše džeparac na njih.

Nema potrebe da brinete da će zdrav način života učiniti vašu decu nesrećnim – naprotiv. Ako ne budu morali da se bore sa viškom kilograma i svime što uz to ide, osećaće se bolje i što je još važnije, biće zdravi.

Radost fizičke aktivnosti

Kako bi postali zdravi odrasli ljudi, deca treba od malena redovno da vežbaju. U početku je to lako postići – zapravo, većina male dece jednostavno ne može da prestane da se kreće. Faza trčanja i skakutanja naokolo traje dok ne krenu u školu, kada se mnoga deca ulenje. Ujutro su u školi, popodne pogrbljeni nad domaćim zadacima ili ispred monitora, sa vrlo malo vremena koje im ostaje za sportske aktivnosti. Roditelji su takođe prezauzeti poslom da bi provodili sate na igralištu ili na sportskom terenu. Vožnja biciklom postaje razonoda za vikend, a planinarenje retko zadovoljstvo. Fizičke vežbe, posebno vežbanje u prirodi, veoma su važne. Morate davati primer. Upražnjavajte fizičke aktivnosti tokom vikenda i u slobodno vreme. Redovno zajedničko planinarenje, vožnja biciklom, igranje fudbala ili badmintona nije samo zdravo, već i radosno iskustvo. Deca koja su od ranog detinjstva naviknuta na fizičko vežbanje, uživaće u bavljenju sportom, a svakodnevne vežbe će im biti normalne. Optimalan uzrast za redovno, organizovano bavljenje sportovima je 6 ili 7 godina starosti. U tom uzrastu deca su dovoljno fokusirana i sposobna da savladaju redosled pokreta umesto prostog oponašanja. Taj period života posebno je bitan za fokusiranje na pravilne pokrete i tehniku. Od navršenih 10 godina, već se može odabrati grupni sport, poput košarke, odbojke, fudbala, jer deca tada već mogu da razumeju sportsku strategiju.

Bez obzira na to koji sport odabere vaše dete, sistematično vežbanje će pozitivno uticati na razvijanje srca i cirkulacije.