Tri najvažnije vrednosti: idealan krvni pritisak, nivo glukoze i nivo holesterola u krvi
Kada pacijenti dobiju laboratorijske nalaze, ono što odmah žele da znaju je da li su im nivoi glukoze (šećera) u krvi i holesterola iznad ili ispod graničnih vrednosti. Isto se odnosi i na merenje krvnog pritiska.
Ko određuje granične vrednosti i kako?
Granične vrednosti za glukozu, lipide (masnoće) u krvi i krvni pritisak zasnivaju se na preporukama međunarodnih stručnih udruženja. Te preporuke se redovno ažuriraju u skladu sa najnovijim rezultatima istraživanja.
Koje su ciljne vrednosti za krvni pritisak, šećer u krvi i holesterol?
Granične i ciljne vrednosti za krvni pritisak zavise i od pratećih bolesti. U principu, krvni pritisak treba da bude ispod 140/90 mmHg a optimalna vrednost je 120/80 mmHg. Ako imate dijabetes (šećernu bolest), metabolički sindrom (kombinacija visokog krvnog pritiska, gojaznosti i šećerne bolesti) ili kardiovaskularno oboljenje (oboljenje srca i krvnih sudova), ciljne vrednosti krvnog pritiska se razlikuju.
Prema preporukama Američkog udruženja za dijabetes (Standards of Medical Care in Diabetes) date su sledeće preporučene vrednosti glukoze u krvi:
-
Glukoza u krvi nakon gladovanja i pre obroka ispod 5.3 mmol/l (90 mg/dL)
-
Glukoza jedan san nakon obroka ispod 7.8 mmol/L (140 mg/dL)
-
Glukoza dva sata nakon obroka ispod 6.7 mmol/l (120 mg/dL)
Kod pacijenata koji već imaju dijabetes Američko udruženje za dijabetes (Standards of Medical Care in Diabetes) savetuje da se određuje vrednost parametra iz krvi koji se naziva glikozilirani hemoglobin (HbA1c) i da se njegova vrednost spusti ispod 7.0% kako bi se smanjila mogućnost nastanka bolesti malih krvnih sudova. Idealno, to se može postići ako je vrednost glukoze u krvi kod pacijenata obolelih od dijabetesa pre prvog obroka i nakon gladovanja ispod 7.2 mmol/L (130 mg/L), a vrednost glukoze u krvi nakon unosa obroka ispod 10mmol/L (180 mg/L). Neće svako imati koristi od agresivne terapije snižavanja vrednosti glukoze u krvi. Zapravo, potrebno je postaviti individualne ciljeve terapije.
Sa lipidima (masnoćama) u krvi je nešto komplikovanije, jer su ciljne vrednosti različite za različite kategorije rizika. Granične vrednosti su najstriktnije u grupi izrazito visokog rizika gde je za LDL (loš) holesterol gornja referentna granica 1.4 mmol/L ili smanjenje vrednosti LDL holesterola ispod 50% u odnosu na početnu visoku vrednost. U grupi visokog rizika preporučene vrednosti LDL holesterola su ispod 1.8 mmol/L ili smanjenje vrednosti LDL holesterola ispod 50% u odnosu na početnu visoku vrednost. Sa druge strane, niske vrednosti HDL holesterola su povezane sa porastom smrtnosti od koronarne bolesti, čak i kod niskih nivoa LDL holesterola.
Mnogi ljudi misle da blago povišen nivo nije problem. Zašto su uporno visoki nivoi štetni?
Uporno visok krvni pritisak, vrednosti glukoze i lipida u krvi su opasni jer duže vreme ne izazivaju nikakve simptome. Pa ipak, ti abnormalni nivoi koji su godinama prisutni, od prvog trenutka imaju štetan uticaj. Oni kasnije mogu dovesti do mnogih bolesti (na primer infarkta miokarda (srčanog udara), moždanog udara, arterijske bolesti donjih ekstremiteta, srčane slabosti, poremećaja bubrežne funkcije, formiranja plaka (naslaga) u krvnim sudovima, slepila, amputacije zbog ateroskleroze itd.).
Kada je dovoljna specijalna ishrana i promena načina života, a kada su potrebni lekovi?
Ako su vrednosti malo iznad graničnih, npr. nivo holesterola ili glukoze je nešto povišen, prvo treba da promenite način života, a lekovi su vam potrebni ukoliko promena načina života nema efekta. Međutim, postoje stanja, kada su odmah potrebni i lekovi.
Šta je sa preniskim vrednostima? Šta da radite ako vam je krvni pritisak/šećer u krvi/holesterol nizak?
Kada vam je krvni pritisak ili šećer u krvi prenizak, možda ćete osetiti neke simptome. Nizak krvni pritisak može izazvati vrtoglavicu, iscrpljenost, mučninu, glavobolju i u težim slučajevima privremenu hladnoću, bledilo kože, slabost, ubrzan rad srca i gubitak svesti. Nizak šećer u krvi pokreće niz upozoravajućih signala u organizmu: možete osetiti ekstremnu glad, palpitacije (osećaj lupanja srca), znojenje i drhtavicu. Možete takođe osetiti nervozu i razdražljivost. Ako se to dogodi, a ne pojedete neku hranu sa ugljenim hidratima, simptomi se mogu pogoršati. Možete osetiti glavobolju, vrtoglavicu, teškoće u koncentraciji i konfuziju. U najtežim slučajevima može doći do hipoglikemijske kome. Ako osetite nešto slično, potražite pomoć odmah, čim simptomi počnu da se razvijaju.
Što se lipida tiče, opsežne studije su otkrile da što je njihov nivo niži, manji je rizik od kardiovaskularne bolesti.
Na šta ukazuje širok obim struka? Da li tu postoje ciljne vrednosti i koje su?
Obim struka se povećava sa povećanjem telesne mase. Stomačna (jabučasta) gojaznost mnogo je opasnija u ovom pogledu od sala u predelu kukova (kruškasto telo). Jabučasta gojaznost izaziva promene u metabolizmu organizma, koje mogu biti veoma štetne na duže staze. Kod muškaraca se obim struka veći od 102 cm smatra visokorizičnim, dok se vrednost od 94–102 cm smatra umereno rizičnom. Kod žena je visokorizična vrednost obima struka viša od 88 cm, a 80–88 cm je vrednost umerenog rizika.
Koliko često treba proveravati ciljne vrednosti?
Ciljne vrednosti se često mogu postići samo dugotrajnim lečenjem. Ima pacijenata koji moraju da uzimaju nekoliko lekova da bi ih postigli. Takvim pacijentima je potrebno više provera i kontrolnih pregleda. Učestalost takvih pregleda zavisi od toga koje ciljne vrednosti treba postići i kakav je napredak. Veoma je važno održavati ciljne vrednosti, jer ćete od toga imati dugoročnu korist.
Ko obavlja preglede i zahteva analize, lekar opšte prakse ili specijalista?
To se odvija na nekoliko nivoa. Lekar opšte prakse ima važnu ulogu, jer se pacijent obično prvo njemu obrati u vezi sa svojim zdravstvenim problemima. Obično lekar opšte prakse zahteva analize. Zatim se pacijent upućuje kod specijaliste. Dugotrajno praćenje pacijenta svakako zahteva saradnju između lekara opšte prakse i specijaliste.
Korišćeni termini
HbA1c: glikozilirani hemoglobin A1c, pruža informacije o metabolizmu ugljenih hidrata u dužem vremenskom periodu
LDL holesterol: holesterol male gustine, „loš“ holesterol
HDL holesterol: holesterol velike gustine, „dobar“ holesterol
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
