Šta je kardiološka rehabilitacija?

Pacijenti mora da imaju aktivnu ulogu u kardiološkoj rehabilitaciji. To je jedini način na koji timski rad lekara, medicinske sestre, fizioterapeuta, nutricioniste, psihologa i farmaceuta može  pacijentu da pomogne da razvije zdrav način života. Cilj je dugoročno snižavanje rizika od ponovljenog infarkta ili srčanih problema na minimum. Na početku programa se procenjuje stanje pacijenta: lekar se upoznaje sa medicinskom istorijom pacijenta i proverava njegovo opšte stanje i stanje srca. Nakon toga se planira rehabilitacioni program. On obuhvata lični plan vežbi, nutricionističko savetovanje, program za podršku pri prestanku pušenja, psihoterapiju, vežbe opuštanja, upoznavanje sa osnovama kardiologije, trening pružanja osnovne kardio-pulmonarne pomoći, savetovanje o slobodnim aktivnostima i seksualnosti, kao i kontrolu stresa.

Koliko dugo traje rehabilitacija?

Rehabilitacija u bolnici obično traje 3 nedelje. Ambulantni program je duži, 8 - 24. nedelja. Toliko vremena je potrebno da se završe svi elementi rehabilitacije.

Ključne komponente kardiološke rehabilitacije

Procena pacijenta uz medicinsku kontrolu

Uključuje procenu kardiovaskularnih faktora rizika, pridruženih stanja i bolesti, psihološkog stresa, simptoma, pridržavanja redovnom uzimanju terapije, kao i fizikalnu procenu poput određivanja indeksa telesne mase, obima struka, krvnog pritiska, frekvence rada srca, praćenje EKG i analize iz krvi.  

Savetovanje u vezi sa fizičkom aktivnosti

Preporuka je da se minimalno dva i po časa nedeljno posveti aerobnoj fizičkoj aktivnosti umerenog inteziteta, podeljeno u serije od po 10 ili više minuta, tokom 5 dana u nedelji. Preporučuje se fizička aktivnost koja je u skladu sa starošću pacijenta, njegovim prethodnim navikama, pridruženim stanjima i bolestima, prioritetima i ciljevima. 

Fizičko opterećenje

Potrebno je proceniti mogućnost fizičkog opterećenja testiranjem uz upotrebu sobnog bicikla ili trake za trčanje, do pojave simptoma koji ograničavaju aktivnost. Ukoliko nije izvodljivo u kliničkim uslovima, treba razmotriti procenu izdržljivosti pri treningu uz sub-maksimalno opterećenje. Vežbe moraju biti individualno prilagođene na osnovu testa fizičkog opterećenja. 

Ishrana / savetovanje nutricioniste

Potrebno je uraditi procenu dnevnog unosa kalorija i sadržaja masti, zasićenih masti, natrijuma i ostalih nutritivnih sastojaka u ishrani.

Kontrola faktora rizika

Ohrabriti pacijenta da kontroliše svoju telesnu masu kroz balansiranu fizičku aktivnost i kontrolisan unos kalorija, kako bi se postigao i održao zdrav nivo indeksa telesne mase (<25 kg/m2). 

Proceniti sadržaj masnoća u krvi i modifikovati ishranu, fizičku aktivnost i terapiju, ukoliko je potrebno. 

Redovno meriti krvni pritisak u mirovanju. Ukoliko je vrednost gornjeg krvnog pritiska u mirovanju 140 mmHg ili donjeg krvnog pritiska 90 mmHg, preporučuju se promene životnih navika. Preporučene vrednosti krvnog pritiska kod pacijenata sa šećernom bolesti, hroničnom srčanom ili bubrežnom slabošću su ispod 140/90 mmHg, a idealne vrednosti su 120–130/80 mmHg. Ukoliko je gornji krvni pritisak u mirovanju jednak ili veći od 140 mmHg, ili je donji krvni pritisak jednak ili veći od 90 mmHg, i to uprkos promeni načina života, onda je potrebno uvesti odgovarajuću terapiju lekovima. 

Pušače treba ohrabriti da trajno ostave pušenje. Preporučuju se specijalni programi odvikavanja, praćenje i/ili uvođenje odgovarajuće terapije. 

Život nakon rehabilitacije

Pacijenti obično mogu da se vrate normalnom životu nakon kardiološke rehabilitacije, ali je važna promena određenih stavova. Kako biste smanjili faktore rizika morate u svakodnevnim aktivnostima koristiti znanja koja ste stekli tokom rehabilitacije. Potrebno je da ostavite pušenje i da umereno pijete alkoholna pića. Možete da krenete sa nekim sportom, prateći savete koji su vam dati o bezbednom vežbanju. Nije istina da nakon infarkta ne možete imati seksualni život, ali određene srčane bolesti mogu da ometaju seksualne aktivnosti, a ima i nekih kardiovaskularnih oboljenja koja su povezana sa erektilnom disfunkcijom. Seksualno savetovanje vam svakako može pomoći da povratite i održite seksualnu harmoniju.

Povratak na posao

Srčane bolesti mogu da smanje stepen radne sposobnosti. Stepen tog smanjenja se takođe procenjuje tokom rehabilitacije. Pacijenti dobijaju informacije o dostupnim opcijama za nastavak radne aktivnosti. Takođe, dobijaju psihološku podršku da bi se vratili na posao i pripremili se na mogućnost da se na radnom mestu neće gledati blagonaklono na njihovo stanje.

Putovanje

Ne morate da se odreknete putovanja ako imate kardiovaskularni problem. Međutim, postoje pravila koja treba pratiti. Trebalo bi da uvek sa sobom imate dovoljno lekova kad putujete i trebalo bi da se pridržavate svog novog načina života po pitanju fizičke aktivnosti, konzumacije alkohola i ishrane dok ste van kuće. Ako imate problema sa srcem, trebalo bi da pripremite određene informacije za hitne slučajeve i uvek ih imate kod sebe. One treba da obuhvataju vrstu srčane bolesti, naziv leka koji uzimate i uputstva za slučaj da vam nije dobro.

Vožnja

Nakon ugradnje pejsmejkera ili nakon infarkta obično možete da vozite. Međutim, kod nekih srčanih aritmija je rizik od gubljenja svesti visok. U takvom slučaju će vam kardiolog preporučiti da ne vozite i to će biti navedeno u vašoj medicinskoj dokumentaciji. Profesionalni vozači moraju da imaju lekarsko uverenje i kod njih je procena srčanog stanja deo obaveznog lekarskog pregleda. Za njih čak i nizak rizik za kardiovaskularna oboljenja može biti razlog za odbijanje.