Česta pitanja o lečenju srčanog udara (infarkta) lekovima

Šta da radim ako osetim neželjena dejstva?

Svaki lek može imati neželjena dejstva.

Predupredićete neprijatno iznenađenje ako pitate svog lekara ili farmaceuta o potencijalnim neželjenim dejstvima leka i pročitate informacije za pacijenta navedene u uputstvu za lek.

Ako osetite bilo koji simptom, važno je da se posavetujete sa lekarom. Ako na primer uzimate lek za snižavanje povišenog krvnog pritiska i krvni pritisak se previše snizi, osećate se slabo i iznureno, problem može biti u doziranju, te je potrebno da se javite svom lekaru.

Ne preporučuje se da prestanete sa uzimanjem leka bez konsultacije sa lekarom jer u nekim slučajevima to može dovesti do ozbiljnijih problema nego što je neželjeno dejstvo. Ovo pitanje se mora razmatrati za svakog pacijenta pojedinačno. Lekar će odrediti dozu koja vam odgovara ili propisati drugi lek, koji neće izazivati takav problem.

Da li moj lek deluje?

Da bi se utvrdilo da li propisani lek pravilno deluje postoje redovni pregledi, a postoje i vrste lekova za koje je neophodno vršiti redovne analize krvi. Određeni lekovi, koji se koriste za terapiju bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti), imaju za cilj da spreče ozbiljne događaje, na primer ponovni infarkt ili moždani udar kod pacijenata koji su već imali ova stanja. U njih spadaju lekovi sa acetilsalicilnom kiselinom, kakav je lek Aspirin^® protect. Međutim, možda nećete osetiti direktan efekat ovih lekova. Dok se efikasnost lekova koji snižavaju krvni pritisak može lako proveriti jednostavnim merenjem krvnog pritiska, lekovi za sprečavanje određenih događaja nemaju takve jasno vidljive „rezultate“. Ipak je važno da uzimate lekove koji su vam propisani, jer čak i ako ne osećate promenu, oni su efikasni u smanjenju rizika od ponovnih kardiovaskularnih događaja i doprinose dugovečnosti.

Pre prve primene leka Aspirin^® protect, neophodno je konsultovati lekara. Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.

Kako da razlikujem lekove?

Za lečenje specifičnih vrsta kardiovaskularnih bolesti na raspolaganju je mnogo lekova, a svi se mogu svrstati u nekoliko glavnih kategorija prema tipu aktivne supstance. Lekovi iz iste kategorije deluju slično, ali njihovi efekti mogu varirati, tako da je važno koji uzimate (uvek se gleda jačina leka, da li se može primenjivati sa ostalim lekovima koje uzimate, veličina pakovanja, itd). Zato je važno da znate naziv aktivne supstance leka koji koristite. 

Mogu li tokom lečenja da uzimam druge lekove, koji se kupuju bez recepta ili druge preparate?

Bilo da imate glavobolju, grip ili prehladu, pre uzimanja leka koji se izdaje bez recepta pažljivo pročitajte informacije navedene u uputstvu za taj lek i konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom kako biste utvrdili da li je uzimanje tog proizvoda bezbedno ako se uzima zajedno sa vašim lekovima.

Biljni preparati, vitamini i dodaci ishrani mogu biti korisni, ali nikada ne mogu biti zamena za lekove propisane za srce. Međutim, važno je naglasiti da ovi proizvodi u određenim slučajevima mogu uticati na delovanje propisanih lekova i smanjiti njihov efekat. Postoji mnogo proizvoda koji ne podležu kliničkim ispitivanjima, što znači da nema podataka o istovremenoj upotrebi sa drugim lekovima. Uvek se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja ovih proizvoda.

Mogu li da uzimam lekove u trudnoći?

Trudnice i dojilje ne mogu da uzimaju određene vrste lekova. Ako moraju da uzimaju lekove za probleme sa srcem, snižavanje povišenog krvnog pritiska ili visok nivo holesterola, lekar mora pažljivo da razmotri rizike za majku ili plod i odredi koji lek je najbezbedniji u datoj situaciji. Posavetujte se sa svojim lekarom ili ginekologom-akušerom pre uzimanja leka, uključujući i lekove koji se uzimaju bez recepta. 

Lek Aspirin^® protect možete koristiti u toku prvog i drugog trimestra trudnoće, samo ako Vam je propisan od strane lekara.

Mogu li neki od svojih lekova da dam drugoj osobi?

Svakoj osobi sa srčanim oboljenjem potrebna je drugačija vrsta leka, odnosno drugačija aktivna supstanca, tako da ne možete davati svoje lekove drugim osobama, jer bi to moglo biti štetno po njihovo zdravlje.

Kako treba da čuvam svoje lekove?

Većinu lekova treba držati na hladnom i suvom mestu, tako da topla i vlažna kuhinja i kupatilo nisu idealna rešenja. Ne stavljajte ih pored osunčanih prozora i ne ostavljajte ih u automobilu jer se mogu brzo pregrejati. Držite ih u fioci noćnog ormarića. Nikako lekove ne ostavljajte posvuda i držite ih obavezno van domašaja dece i kućnih ljubimaca. Pročitajte informacije sa pakovanja leka, jer one sadrže uputstva za čuvanje i datum isteka roka trajanja.

Ako je moguće, lekove ostavite u originalnom pakovanju: to će zaštititi tablete ili kapsule i pomoći vam da pratite koliko ste uzeli. Nikada ne uzimajte lek kome su se promenili boja, tekstura ili miris. Nikada ne uzimajte lek kome je istekao rok trajanja.

Koja je razlika između originalnih i generičkih lekova?

Važno je znati da farmaceutska istraživanja novih lekova obavljaju takozvani inovativni proizvođači. Razvoj novih molekula podrazumeva dug i skup proces istraživanja. Novootkriveni lek se patentira, prolazi se kroz detaljnu procenu podataka o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti od strane regulatornih vlasti, sve do finalnog odobrenja i tek tada se lek može staviti u promet. Nakon toga, lek može još izvesno vreme biti zaštićen patentom, što znači da ga može proizvoditi samo proizvođač koji ga je razvio. Kada patent istekne, lek mogu proizvoditi i druge kompanije; i takve lekove nazivamo generičkim lekovima. To znači da se aktivna supstanca, koja je propisana za terapiju vaše bolesti, nalazi u više lekova različitih proizvođača. Preporučujemo vam da se prilikom izbora leka oslonite na savet lekara ili farmaceuta: oni imaju ažurne informacije o kliničkim ispitivanjima lekova sa određenim aktivnim supstancama i o troškovima lečenja i na osnovu toga vam mogu preporučiti proizvod koji je za vas najbolji.