Koji su glavni faktori rizika za kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti?

Neki faktori rizika su urođeni, ali mnogi se mogu kontrolisati zdravim načinom života i pravilnim lekovima. U nastavku ćete videti najčešće faktore rizika.

Povišen krvni pritisak (hipertenzija)

Krvni pritisak koji je trajno viši od optimalnog može povećati rizik od moždanog udara i infarkta. Pošto su simptomi manje primetni u svakodnevnim okolnostima, treba ga redovno meriti. Hipertenzija se definiše kao vrednost krvnog pritiska od 140/90 mmHg i više.

Nedostatak fizičke aktivnosti

Nedostatak fizičke aktivnosti može povećati rizik od koronarne bolesti srca. Očuvajte zdravlje i poboljšajte cirkulaciju redovnim vežbanjem. Preporučuje se umerena fizička aktivnost bar 150 minuta nedeljno.

Pušenje

Pušenje može značajno – čak dva do četiri puta – da poveća rizik od koronarne bolesti srca, a shodno tome i od infarkta srca. Ako ostavite cigarete, možete da smanjite rizik, čak i nakon mnogo godina pušenja.

Dijabetes (šećerna bolest)

Oštećenje zidova krvnih sudova je jedna od dugoročnih posledica dijabetesa, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Glavni udeo u dijabetesu imaju prekomerna telesna težina, nedostatak fizičke aktivnosti i genetska predispozicija. Da bi se smanjio rizik od nastanka kardiovaskularne bolesti, dijabetes mora biti dobro kontrolisan.

Visok nivo holesterola

Iako se holesterol proizvodi u jetri, ishrana bogata mastima takođe može povećati količinu holesterola u krvi. Nakupljanjem u krvnim sudovima i formiranjem naslaga povećava se rizik od ateroskleroze.

Loša ishrana

Kao što je već pomenuto, loša ishrana može dovesti do podizanja nivoa holesterola i povećanja rizika od dijabetesa. Zdrava i umerena ishrana i fizičke vežbe pomažu da budete u kondiciji i štite od kardiovaskularnih bolesti.

Varijacije u odnosu na pol

Dokazano je da su muškarci izloženi većem riziku od razvijanja kardiovaskularnih bolesti. Telo žene proizvodi ženski polni hormon (estrogen) koji štiti vaskularni sistem. Nakon menopauze, dolazi do drastičnog pada proizvodnje estrogena, što smanjuje razliku između muškaraca i žena u smislu učestalosti i rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Životno doba

Što ste stariji, veća je verovatnoća da ćete razviti kardiovaskularnu bolest. Kad napunite 40 godina, treba da počnete bolje da se starate o svom telu.

Nasledne predispozicije

Ako je neko od bliskih rođaka imao kardiovaskularnu bolest u mlađem dobu (žene mlađe od 65 godina, a muškarci mlađi od 55 godina), može se lako dogoditi da ste genetski predisponirani. Za takvu predispoziciju nema leka. Najviše što možete učiniti je da što više umanjite ostale faktore rizika.