Gde ima dima ima i vatre...
Iako su statistički podaci o neželjenim uticajima pušenja po zdravlje prilično zastrašujući, odluka o ostavljanju se ne donosi lako. Duvan ubije više od 8 miliona ljudi svake godine. Više od 7 miliona njih umre zbog direktne primene duvana, dok oko 1,2 miliona ljudi umre od posledica izloženosti duvanskom dimu (pasivno pušenje).
Od 1,3 milijarde pušača širom sveta, više od 80% živi u nisko ili srednje razvijenim zemljama.
Nema pušača koji nije svestan toga da je svaka cigareta udarac po zdravlje. Možemo li reći da se svako ko ne ostavi pušenje igra vatrom?
Možda se ne igra vatrom, ali se svakako igra sopstvenim životom. Pušenje duvana je jedan od najvećih svetskih problema.Tokom 20. veka, pušenje je ubilo oko 100 miliona ljudi, a najviše njih je iz današnjih razvijenih zemalja. 15% svetskog mortaliteta je posledica pušenja.
Koji procenat ukupne populacije su pušači?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, približno 1,3 milijardi ljudi globalno su pušači.
Svaka peta odrasla osoba na svetu puši. Ali gde se puši najviše, koje su to zemlje?
Srbija je među prvih deset zemalja sveta sa najvećim procentom pušača među stanovništvom, sa čak 39% pušača (populacija iznad 15 godina).
Koji su nepovoljni uticaja pušenja po zdravlje?
Pušenje u velikoj meri povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti (povišen krvni pritisak, ateroskleroza, tromboza, angina pektoris, infarkt srca, moždani udar, cerebrovaskularna okluzija), određenih tipova tumora (rak pluća, tumori usta, rak grkljana, jednjaka, bešike) i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Očigledno, rizik se povećava sa brojem godina pušenja i brojem svakodnevno popušenih cigareta. Pušenje ima ulogu i u razvoju osteoporoze i nekoliko bolesti oka, npr. katarakte i degeneracije makule povezane sa strarosnom dobi. Žene pušači će verovatnije imati problema sa plodnošću, a muškarci koji puše sa impotencijom. Pušenje tokom trudnoće nije štetno samo po majku, već ima i neželjene efekte po preživljavanje fetusa. Novorođenčad čije su majke pušile tokom trudnoće verovatno će imati manju telesnu težinu po rođenju.
U kojoj meri pušenje utiče na prognoze različitih bolesti?
Ne samo da pušenje povećava incidencu za određeni broj bolesti, već ima neželjeni uticaj i na tok bolesti. Osoba koja puši ima 2–3 puta veće šanse da umre od koronarne bolesti srca. Pušenje od 1 do 14 cigareta dnevno povezuje se sa 3,5 puta većim rizikom od razvoja periferne arterijske bolesti. Ukoliko pušite 25 ili više cigareta dnevno, rizik za umiranje od kardiovaskularne bolesti je skoro 5 puta veći, a čak i „umereno“ pušenje (4-6 cigareta na dan) udvostručuje ovaj rizik. Osobama koje su već imale srčani ili moždani udar, savetuje se potpuni prestanak pušenja.
Pokazano je da kod aktivnih pušača postoji 3 puta veći rizik od iznenadne srčane smrti, a kod onih koji su ostavili pušenje rizik je veći za 38%.
U studiji koju su sproveli u Škotskoj, primećeno je da pušenje nekoliko puta povećava rizik od smrti usled moždanog udara.
Sve u svemu, može se zaključiti da veliki broj smrtnih slučajeva izazvanih kardiovaskularnim bolestima može da se poveže sa pušenjem (uključujući ponovni srčani ili moždani udar).
Veza između pušenja i bolesti organa za disanje je svakome jasna, ali da li ste svesni uloge koju pušenje ima u razvoju kardiovaskularnih bolesti?
Pušenje je među glavnim faktorima rizika za bolesti cirkulatornog sistema, jer oštećuje funkcionisanje endotela, odnosno unutrašnjeg zida krvnih sudova (što se naziva oksidativnim stresom), i dovodi do ateroskleroze.
Pušenjem se u telu povećava koncentracija ugljen-monoksida (CO), koji se vezuje za hemoglobin u krvi i zauzima mesto gde treba da se veže kiseonik. Tako vezani hemoglobin i ugljen-monoksid čine karboksihemoglobin. Kao rezultat toga, manja količina kiseonika dolazi do organa i mišića u telu. Kod pušača vrednosti koncentracije karboksihemoglobina u krvi iznose 3% do 8%, ali mogu dostići čak i 15%. Kod osoba koje pate od kardiovaskularnih bolesti, koncentracija od samo 2% karboksihemoglobina već može dovesti do pogoršanja simptoma.
Pušenjem se takođe unosi i nikotin, koji ima negativne efekte na kardiovaskularni sistem. Na ovaj način, pušenjem se značajno povećava rizik od pojave akutnih koronarnih i cerebrovaskularnih događaja, uključujući srčani udar, moždani udar i iznenadnu smrt.
Osim gore pomenutog, pušenje cigareta dovodi do sedam puta većeg rizika od pojave bolesti perifernih arterija. Najčešći simptom bolesti perifernih arterija su bol u ruci ili nozi, koji se javlja tokom aktivnosti u vidu bola u mišićima ili grčeva, a koji prolazi nakon nekoliko minuta. Najčešće se bol javlja u listu noge. Ljudi koji puše ili boluju od šećerne bolesti imaju najveći rizik da razviju bolest perifernih arterija.
Šta možemo da poručimo pušačima? Zašto treba da ostave cigarete?
Kada prestanete sa pušenjem, rizici po zdravlje jasno počnu da se smanjuju, mada obim smanjenja zavisi od samog pojedinca i dužine vremena tokom kog ste bili pušač. Kod svih pušača, nakon ostavljanja pušenja, odmah se javljaju uočljivi i dugoročni pozitivni efekti:
-
U toku 20 minuta opada broj otkucaja srca i snižava se krvni pritisak
-
Nakon 12 časova nivo ugljen-monoksida u krvi opada i vraća se na normalne vrednosti
-
Nakon 2-12 nedelja vaša cirkulacija se poboljšava i povećava se funkcija pluća
-
Nakon 1-9 meseci smanjuje se kašalj i osećaj gubitka daha
-
Nakon 1 godine rizik za koronarnu bolest srca je na pola rizika koji ima osoba koja je i dalje pušač
-
Nakon 5 godina rizik od pojave moždanog udara je smanjen na nivo rizika koji se javlja kod osobe koja nije pušač (5 do 15 godina nakon prestanka pušenja)
-
Nakon 10 godina rizik od razvoja karcinoma pluća pada na oko polovinu rizika koji postoji kod osobe koja je i dalje pušač, a takođe smanjuje se rizik za razvoj karcinoma usta, grla, jednjaka, bešike, grlića materice i pankreasa
-
Nakon 15 godina rizik od pojave koronarne bolesti srca je isti kao kod nepušača.
Potrebno je uzeti u obzir sve navedeno, ali i mnoge druge faktore. Ipak, na svakom individualnom pušaču je da, imajući sve ovo na umu, definiše svoje razloge zašto treba da ostavi pušenje. Svakako je jasno da ostavljanje pušenja može doprineti da naredne godine proživite zdravije i kvalitetnije. Ostavljanje pušenja je od posebnog značaja kod osoba koje su imale srčani ili moždani udar, kako bi se smanjio rizik od nastanka novog srčanog ili moždanog udara.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
