Činjenice i pogrešna uverenja u vezi sa srčanim udarom
Hteli bismo da razjasnimo neke stvari po pitanju srčanog udara. Da li su sva uverenja o sprečavanju srčanog udara (infarkta) tačna? Da li srčani udar zaista ne predstavlja pretnju za žene? Da li istorija infarkta u vašoj porodici znači da ćete se i vi sigurno boriti sa njim? Nipošto. Ovo su samo dva primera pogrešnih uverenja. Pogledajmo činjenice.
Pogrešno uverenje: Svi kažu da izgledam odlično za svoje godine. Nema šanse da sam u opasnosti od srčanog udara (infarkta)!
Ovo nije istina. Dobar izgled ne znači nužno da su vaše srce i krvni sudovi zdravi. Čak i najvitkija osoba koja izgleda izuzetno zdravo može imati nekolicinu nevidljivih faktora rizika koji povećavaju opasnost od bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti) kao što su visok nivo holesterola, visok krvni pritisak ili istorija srčanih bolesti u porodici.
Što je više faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, to su veće šanse da će osoba doživeti srčani udar (infarkt). U vezi sa nekim od tih faktora rizika ne možemo ništa da uradimo, a u njih spadaju starosna dob (stariji ljudi imaju veći rizik od mlađih), pol (muškarci imaju veći rizik u mlađem dobu, dok kod žena rizik raste u starijem dobu) ili istorija bolesti u porodici (nasledni rizici). Ako vaši roditelji ili braća i sestre pate od srčanih bolesti, veća je šansa da će se one razviti i kod vas.
Postoji, međutim, nekoliko faktora rizika od srčanih bolesti koje možete da držite pod kontrolom:
-
Proveravajte krvni pritisak, šećer u krvi i nivo holesterola. Pratite sva uputstva koja ste dobili u okviru terapije, ukoliko Vam je propisana.
-
Redovno vežbajte.
-
Hranite se zdravo.
-
Ograničite unos alkohola.
-
Održavajte telesnu masu u prihvatljivim granicama.
-
Izađite na kraj sa stresom.
-
Ukoliko ste pušač, ostavite pušenje.
Ako verujete da imate više faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, zakažite pregled kod lekara da biste sa njim razgovarali o Vašem zdravlju i mogućnostima lečenja. Posvećivanje pažnje faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti može Vam spasiti život.
Pogrešno uverenje: Srčane bolesti pretežno pogađaju muškarce
Žene koje i dalje imaju menstrualne cikluse su zaštićene zahvaljujući stalnoj proizvodnji ženskih hormona, ali nakon ulaska u menopauzu i one postaju podložne srčanim bolestima i nažalost, vrlo brzo dostižu nivo rizika koji preti muškarcima. Takođe, treba naglasiti da su žene koje imaju druge faktore rizika, poput dijabetesa, u istom riziku od infarkta kao i muškarci.
Pogrešno uverenje: Srčane bolesti ugrožavaju samo starije osobe
Aterosklerotični plakovi, naslage koje nastaju na unutrašnjim zidovima krvnih sudova arterija, sazdani su od holesterola i masnoće, a počinju da se razvijaju u arterijama već pri kraju adolescencije i u ranim dvadesetim godinama života. Kako godine prolaze, proces ateroskleroze se ubrzava i može se pogoršati ukoliko postoje dodatni faktori rizika kao što su nezdrava ishrana, pušenje ili nedostatak fizičke aktivnosti. Nažalost, kako ateroskleroza napreduje dolazi do dodatnog sužavanja arterija, čiji se prečnik može smanjiti i za više od 70%, što prouzrokuje znatno zakrčenje krvnog suda, koje može prerasti u potpuno začepljenje krvnog suda.
Pogrešno uverenje: Ne mogu da obolim od bolesti srca ako nemam faktore rizika
Uveliko je poznato da dijabetes (šećerna bolest), visok krvni pritisak i pušenje povećavaju rizik od infarkta (srčanog udara). To i jesu najvažniji faktori rizika. Međutim, postoje i drugi koji su takođe važni i o kojima treba voditi računa: konzumiranje mesa i šećera u velikim količinama, prevelika konzumacija pržene hrane, nedostatak fizičke aktivnosti i masne naslage na stomaku.
Pogrešno uverenje: Moji roditelji su doživeli starost od preko 80 godina i nisu imali nikakve srčane bolesti. To znači da isto važi i za mene.
Pozitivna porodična istorija (npr. ako je blizak član porodice imao srčanu bolest, naročito u ranijem uzrastu) zaista povećava rizik od razvijanja srčanih problema. To, međutim, ne znači da je osoba koja u porodici nikad nije imala srčane bolesti u potpunosti bezbedna. Prisustvo faktora rizika i način života utiču na rizik od razvoja srčanih bolesti.
Pogrešno uverenje: Visok nivo holesterola je loš, nizak nivo holesterola je dobar
Brojevi koji pokazuju ukupan nivo holesterola sami po sebi nam ne govore mnogo toga. Ono što je važno jeste tip holesterola. Problem predstavljaju povećani nivoi LDL holesterola, odnosno „lošeg“ holesterola, koji direktno doprinose povećanom riziku od razvoja ateroskleroze. S druge strane, sniženi nivoi HDL holesterola, „dobrog holesterola“, takođe dovode do većeg rizika od razvoja srčanih bolesti. Pored toga, i povišeni nivoi triglicerida (neutralnih masnoća u krvi) povećavaju rizik od srčanih bolesti.
Pogrešno uverenje: Uvek čitam nutricionističke informacije na ambalaži prehrambenih proizvoda i kupujem samo proizvode bez holesterola. To bi trebalo da je dovoljno.
Holesterol sadrže samo prehrambeni proizvodi životinjskog porekla. Orašasti plodovi, kokosovo ulje i puter od kikirikija ne sadrže holesterol, ali to ih ne čini automatski zdravim izborom. Oni sadrže veliku količinu zasićenih masti, koje jetra pretvara u holesterol. Na raspolaganju nam je sve više dokaza koji ukazuje na to da su trans masti (dobijene hidrogenizacijom biljnih ulja) još štetnije za naše zdravlje. Takve masti se nalaze na primer u margarinu, pecivima i čipsu.
Pogrešno uverenje: Infarkt miokarda je bolan
U opštoj populaciji sa starošću raste i broj takozvanih tihih infarkta, slučajeva infarkta gde nema nikakvih vidljivih znakova (čak do 5% svih infarkta kod starijih osoba). Takođe, simptomi infarkta su često neuobičajeni ili odsutni kod pacijenata koji boluju od šećerne bolesti ili povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). U drugim slučajevima, infarkt miokarda može imati simptome slične drugim problemima, kao što su bolovi u želucu, vrtoglavica ili bol u leđima. Neprijatnost koja prati infarkt može proći za nekoliko sati, ali to ne znači da srce nije oštećeno. Bez obzira na način na koji dođe do srčanog udara, opasnost je uvek istog obima.
Ključna poruka glasi: Ukoliko sumnjate na infarkt, posetite lekara. Bolje sprečiti nego lečiti!
Pogrešno uverenje: Već sam imao/la operaciju koronarnih arterija. Izlečili su me!
To što ste bili kod zubara koji vam je izvadio kvaran zub ne znači da nikad više nećete morati da perete zube. Ostali zubi mogu brzo da se pokvare. Isto važi i za srce. Uzročnici Vaše srčane bolesti su još uvek tu (to mogu biti povišen krvni pritisak, visok nivo holesterola, šećerna bolest). Morate redovno da uzimate lekove, da vodite računa o ishrani i da se redovno bavite fizičkom aktivnošću. Ne zaboravite da ste dobili drugu priliku. Iskoristite je na najbolji način!
Pogrešno uverenje: Prijatelji mi kažu da nema šanse da ostavim pušenje
Besmislica. Pušenje nije prava, fizička zavisnost, već loša navika. Pušenje je jedan od osnovnih uzroka razvijanja srčanih bolesti. Dobra stvar je što rizik od infarkta zbog te loše navike počinje da se smanjuje vremenom nakon što prestanete.
Strastveni pušači mogu da smanje rizik od razvoja srčanih bolesti (kardiovaskularnih bolesti) u toku 5 godina nakon što ostave pušenje. Međutim, potrebno je bar 5 do 10 godina, a moguće čak i do 25 godina, nakon što ostavite pušenje, da bi se rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti smanjio na nivo sličan kao kod osobe koja nikad nije pušila.
Svakako, kod strastvenih pušača, ostavljanje pušenja je povezano sa značajnim smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti u toku 5 godina od ostavljanja, u poređenju sa osobama koje i dalje puše. Ipak, u poređenju sa osobama koje nikad nisu pušile, rizik od kardiovaskularnih bolesti kod osoba koje su ostavile pušenje ostaje značajno povišen i nakon perioda od 5 godina nakon prekida pušenja.
Ne postoji ta „jedna cigareta koja ne može da škodi“. Morate biti kategorični i istrajni po pitanju nepušenja.
Pogrešno uverenje: Pacijente sa šećernom bolesti (dijabetesom) tipa 2 treba da brine samo nivo šećera u krvi, a ne srce i mozak
To nije istina. Dijabetes povećava rizik od nastanka komplikacija, srčanih bolesti i moždanog udara koje su u najvećoj meri opasne po život, a do čega dolazi dva puta češće kod ljudi obolelih od dijabetesa tipa 2 nego kod ljudi koji ne boluju od dijabetesa. Promene koje se javljaju na krvnim sudovima kod osoba obolelih od dijabetesa čine ih podložnijim srčanom ili moždanom udaru. Konkretno, kod jedne od pet osoba koje boluju od dijabetesa će doći do moždanog udara.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
