Dijabetes (šećerna bolest) je jedan od faktora rizika za ponovni infarkt (srčani udar)
Dijabetes je jedan od faktora rizika za ponovni infarkt
Dijabetes je u naprednim društvima prerastao u epidemiju. Dijabetes tipa II, je najrasprostranjeniji oblik ove bolesti, i najčešće se razvija nakon 35. godine života, i kod muškaraca i kod žena, usled prekomernog unosa ugljenih hidrata. Veliki broj žena, takođe, boluje od gestacijskog dijabetesa (koji se javlja tokom trudnoće).
Dijabetes može da ima ozbiljne komplikacije, uključujući i kardiovaskularne probleme (probleme sa srcem i krvnim sudovima), koji mogu da dovedu do infarkta miokarda (srčanog udara), moždanog udara ili bolesti perifernih krvnih sudova.
Šta je to dijabetes melitus?
Dijabetes melitus (šećerna bolest) je patološko stanje metabolizma u čijem je središtu neuravnotežen metabolizam ugljenih hidrata. Međutim, ova bolest ima uticaja i na metabolizam masti i proteina. Osnovni uzrok dijabetesa je progresivni gubitak adekvatnog lučenja insulina (dijabetes tip 2), odnosno potpuno odsustvo proizvodnje insulina zbog autoimune destrukcije ćelija pankreasa (dijabetes tip 1). Često kod dijabetesa, ćelije organizma nisu u stanju da preuzmu glukozu iz krvi (insulinska rezistencija), dovodeći tako do značajno povišenih nivoa glukoze (šećera) u krvi.
Tipovi dijabetesa
Uzrok dijabetesa melitusa tipa 1 je oštećenje beta ćelija pankreasa, što uglavnom dovodi do potpunog prestanka lučenja insulina. Obično se razvija pre 35. godine života, čak i kod dece.
Najčešći oblik dijabetesa, koji se javlja u 90% – 95% slučajeva, je dijabetes melitus tip 2 – kod koga dolazi do lučenja visokih nivoa insulina tokom godina i do insulinske rezistencije. Većina pacijenata sa dijabetesom tip 2 je gojazna, a prekomerna telesna masa sama po sebi dovodi do određenog stepena do insulinske rezistencije.
Dijabetes se javlja i u drugim, specijalnim oblicima, od kojih je najčešći gestacijski dijabetes, koji se javlja tokom trudnoće.
Tipični simptomi
Najtipičniji simptomi dijabetesa su često mokrenje, neprestana žeđ koja dovodi do povećanog unosa tečnosti, stalan osećaj gladi, kao i neobjašnjiv gubitak telesne težine. Pacijenti takođe mogu da se žale na zamor i zamagljen vid. Znakovi upozorenja mogu da obuhvataju i česte infekcije (na primer infekcije desni, kože ili vaginalne infekcije) i sporo zarastanje rana.
Pacijentu se dijagnostikuje dijabetes ako je nivo glukoze u krvi posle gladovanja 7,0 mmol/l ili viši, odnosno, ako je nivo glukoze u krvi posle jela 11,1 mmol/l ili viši.
Šta možete da učinite za sebe
Lečenje dijabetesa se ne sastoji samo od lekova, bilo da su u pitanju insulin ili oralni antidijabetici. Ispravne odluke vezane za način života, uključujući odgovarajuću ishranu i redovnu fizičku aktivnost, u najmanju ruku su jednako važni.
Uputstva za ishranu pacijenata sa dijabetesom osmišljena su tako da se dostigne i održi optimalno stanje metabolizma i da se nivo glukoze u krvi drži u normalnim okvirima. Pacijenti moraju da se pridržavaju dijete koja je prilagođena njihovim individualnim potrebama, i koja ističe sadržaj energije i sastav hrane koju svakodnevno konzumiraju. Preporučuje se da se uzimaju manji obroci, ali da period među njima bude kraći, da bi se sprečile fluktuacije nivoa glukoze. Opšta je preporuka da pacijenti jedu povrće bogato vlaknima, kao i pahuljice od integralnih žitarica.
Kombinacija odgovarajuće ishrane i redovnog vežbanja može da pomogne u skidanju kilaže, što može da doprinese poboljšanju zdravlja pacijenta. Baš kao i kod dijete, obim, intenzitet i trajanje fizičke aktivnosti, takođe, treba da se prilagode individualnim potrebama. Pre početka vežbanja, trebalo bi konsultovati lekara.
Važno je da se nivo glukoze u krvi redovno proverava jer to može da pomogne u sprečavanju opasnih promena u nivou glukoze u krvi. I previsok i prenizak nivo glukoze u krvi može da dovede do stanja teške krize. Redovnom proverom nivoa glukoze u krvi pacijenti mogu aktivno da doprinesu poboljšanju stanja metabolizma i izbegnu rizik od budućih komplikacija.
Sprečavanje komplikacija
Jedna od najtežih komplikacija dijabetesa je narušena funkcija mrežnjače oka (retinopatija), što dovodi do slabljenja ili potpunog gubitka vida. Retinopatija je ujedno i najčešći uzrok novih slučajeva gubitka vida kod osoba starosti 20 do 70 godina u razvijenim zemljama.
Druga ozbiljna komplikacija tiče se krvnih sudova u bubrezima (nefropatija) i ako se ne leči ispravno ili uopšte može da dovede do insuficijencije bubrega (bubrežne slabosti).
Oštećenje nervnog sistema (dijabetična neuropatija), povezano sa različitim simptomima i znakovima, može da dovede do značajnog pogoršanja kvaliteta života. Oštećenje nerava može da izazove gubitak senzacije (osećaja), zbog čega pacijenti ponekad imaju osećaj hladnoće, ili ne primećuju povrede na donjim udovima. To može da dovede to bezbolnih ulcera (čireva) na tabanima, a nelečena rana može da dovede do raznih infekcija, uključujući gljivične. Veliki broj pacijenata nije svesan da je ovo stanje, koje se medicinskim rečnikom naziva dijabetsko stopalo, ozbiljna pretnja po zdravlje. Ukoliko se ne održava ispravna nega stopala, može da dovede do gangrene u ekstremitetu, pa čak i do njegovog gubitka.
Još jedna komplikacija je erektilna disfunkcija kod muškaraca (nemogućnost postizanja erekcije) koja, suprotno uvreženom mišljenju, nije uobičajen deo procesa starenja već upozoravajući znak da možda postoji neki problem sa cirkulacijom.
Osim toga, pacijenti sa dijabetesom moraju biti svesni da su u većem riziku od ozbiljnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, poput infarkta miokarda (srčanog udara), moždanog udara ili stenoze perifernih krvnih sudova. Iz tog razloga njihova nega nije ograničena na proveru i normalizaciju nivoa glukoze u krvi, već obuhvata i opsežne kardiološke preglede. Ako se tim pregledima otkrije da uz dijabetes postoji i povišen krvni pritisak ili neki poremećaj metabolizma lipida (masnoća u krvi), lekar tretira i ta stanja da bi se sprečile ozbiljnije komplikacije. Ali čak i tako, oko dve trećine pacijenata sa dijabetesom umre od neke bolesti cirkulatornog sistema. Glavni uzrok smrti je infarkt miokarda, za kojim slede cerebrovaskularne bolesti (bolesti krvnih sudova mozga) u koje spada i moždani udar.
Redovno uzimanje lekova može da pomogne u sprečavanju ponovnih kardiovaskularnih događaja, poput srčanog udara ili moždanog udara.
Nemojte zanemarivati ovaj problem. Nemojte čekati da dođe do komplikacija.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
