U Srbiji ima preko 700.000 pacijenata sa dijabetesom (šećernom bolesti), ali taj broj se neprestano povećava. Koreni nastanka šećerne bolesti nalaze se u načinu života.
Visok nivo glukoze u krvi nije jedini problem sa kojim dijabetičari moraju da se nose, jer je dijabetes i bolest cirkulatornog sistema (sistema krvnih sudova).
Dijabetes tipa 2 može godinama da prolazi neprimećen, ali prognoza mu je loša koliko i kod infarkta miokarda (srčanog udara). Infarkt miokarda u većini slučajeva ima očigledne simptome i pacijenti su svesni da je stanje u kom se nalaze ozbiljno. Nasuprot tome, kada dobiju dijagnozu dijabetesa tipa 2, pacijenti veruju da su zdravi jer gotovo da nemaju simptome. Nažalost, mora se naglasiti da prognoza kod pacijenata sa dijabetesom nije ništa bolja nego kod pacijenata koji su imali infarkt miokarda, upravo zbog promena do kojih dolazi na krvnim sudovima.
Koja je veza između dijabetesa i vaskularnih bolesti?
Iako se u slučaju dijabetesa ateroskleroza (naslage na unutrašnjem zidu krvnog suda) u malim i velikim krvnim sudovima ubrzava, on se uglavnom smatra bolešću metabolizma. Dijabetes sam po sebi nosi jednak rizik od infarkta i po pacijente koji su ranije već imali infarkt. Oko 80% smrti kod pacijenata obolelih od dijabetesa uzrokovano je aterosklerozom, odnosno više od 75% hospitalizacija pacijenata obolelih od dijabetesa je usled kardiovaskularnih bolesti. Vodeći uzrok smrti je infarkt miokarda, a za njim slede cerebrovaskularne bolesti (bolesti mozga i krvnih sudova mozga).
Dijabetes se sada smatra i srčanom bolešću. Da li to znači da dijabetičari imaju veći rizik od drugih bolesti vaskularnog sistema?
Dijabetes može da dovede i do komplikacija u malim krvnih sudovima. Jedna od njih je retinopatija odnosno dijabetička bolest oka. Važno je znati da će vas lekar ako imate dijabetes uputiti na ispitivanje krvnih sudova u oku da bi se ustanovilo da li postoji neko vaskularno oštećenje i kog je stepena i prirode.
Vaskularna oštećenja su verovatno najznačajnija komplikacija dijabetesa. Ona, naravno, ne mogu da se otkriju kroz kožu, ali vaskularne lezije u oku održavaju promene u telu. Zbog toga pacijenti sa dijabetesom moraju da idu na pregled očiju bar jednom godišnje. Što su ozbiljnije lezije u malim krvnim sudovima u oku, to češće morate da idete na pregled očiju. To je od najveće važnosti jer se može desiti da pacijent nema nikakve simptome, a da oslepi u roku od nekoliko nedelja. Vaskularne lezije usled dijabetesa mogu da se razviju i u bubrezima. Slično pregledima oka, provera funkcije bubrega je osnovna stvar kod dijabetičara koji nemaju simptome, jer su klinički simptomi obično prisutni tek kod poodmakle bolesti bubrega. Funkcija bubrega u današnje vreme može da se testira putem rutinskog testa krvi. Oko 20% - 40% pacijenata ima pogoršanje funkcije bubrega. Bolesti bubrega obično prati i krajnje ozbiljno oštećenje krvnih sudova.
Šta je zajedničko terapijama za dijabetes i bolesti cirkulatornog sistema?
Pored odgovarajućeg snižavanja nivoa glukoze u krvi, postizanje optimalnog krvnog pritiska, lečenje poremećaja metabolizma masti i drugih faktora rizika takođe su važne komponente ublažavanja rizika. Drugim rečima, lekovi protiv visokog krvnog pritiska, lekovi za tretiranje poremećaja metabolizma masti, kao i lekovi koji sprečavaju slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (inhibitori agregacije trombocita), a koji su indikovani za pacijente koji su već imali infarkt ili moždani udar, važni su u lečenju pacijenata sa dijabetesom.
Dijabetes tipa 2 se u 90% slučajeva razvije kod gojaznih osoba. Pored propisanih lekova, lečenje dijabetičara se zasniva na promeni načina života – treba da počnete da se hranite adekvatno i redovno da vežbate. Najčešće se preporučuje 30 minuta vežbanja dnevno, a mi imamo običaj da kažemo da vam je nivo aktivnosti dobar ako počnete malo da se znojite. Naravno, ako se prethodno niste bavili sportom i uopšte niste bili fizički aktivni, vežbanje bi trebalo da uvodite postepeno. Mora da se naglasi da gubitkom telesne mase ne samo da ćete smanjiti nivo glukoze u krvi, već ćete značajno doprineti i snižavanju krvnog pritiska, a osetićete i pozitivan uticaj na poremećaj metabolizma masti. Svakako pre početka vežbanja, potrebno je da se konsultujete sa svojim lekarom u vezi vežbi i inteziteta koje može da odgovara vašem stanju.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.