Ishemijska bolest srca: stanje koje nastaje zbog nedovoljnog dotoka krvi u srčani mišić

Koronarne arterije su krvni sudovi koji dovode krv do srca i okružuju ga poput krune. Ove arterije dovode krv bogatu kiseonikom do ćelija srčanog mišića. Nezdrav način života – masna hrana, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti – može da dovede do nakupljanja masnih naslaga, koje se nazivaju plak, na zidovima koronarnih arterija što blokira protok krvi. Time se smanjuje dotok krvi i sprečava se da dovoljna količina kiseonika stigne do srčanog mišića. Narušena ravnoteža između potrebe za kiseonikom i količine koju srčani mišić dobija putem krvi dovodi do loše cirkulacije, tj. ishemije u srčanom mišiću. Dugotrajna i teška ishemija dovodi do odumiranja dela srčanog mišića, a privremen nedostatak kiseonika uzrokuje ishemiju srčanog mišića. Ishemija može da se manifestuje na više načina. Ishemija srčanog mišića može da se poveže sa određenim simptomima (angina pektoris, pojava aritmije - nepravilnan rad srca, akutna srčana slabost), ali može se desiti i da izostanu klinički simptomi. Na razvoj različitih oblika bolesti umnogome utiču trajanje ishemije i priroda ovako nastalog funkcionalnog oštećenja.

Trendovi u svetu

Kardiovaskularne bolesti su visoko među vodećim uzrocima smrti i kod muškaraca i kod žena. Čak 31,5% svih smrti uzrokovane su kardiovaskularnim bolestima, a predstavljaju uzrok smrti u 45% svih nezaraznih bolesti, što je više nego duplo u odnosu na broj koji uzrokuju karcinomi.   

Znak upozorenja: bol u grudima

Bol u grudima jedan je od najvažnijih simptoma ishemijske bolesti srca i nastaje zbog nedovoljnog dotoka krvi u srčani mišić. Međutim, važno je znati da osoba može da ima ishemiju srčanog mišića bez bola u grudima – to se onda zove tiha ishemija. Na bol u grudima koji traje kratko, manje od 20 minuta, treba obratiti pažnju najviše zbog angine pektoris, dok bol koji traje duže od 20 minuta može da bude znak upozorenja za infarkt miokarda. Bol i stezanje u grudima su veoma česti simptomi, a može da ih izazove veliki broj različitih stanja, koja ne moraju nužno da imaju veze sa srcem. Ti simptomi mogu da ukazuju na bezopasne promene, ali i na vrlo ozbiljna stanja kod kojih je vreme proteklo od pojave simptoma od najvećeg značaja u smislu lečenja. Procene tegoba i simptoma su izrazito subjektivne i zavise od starosti pacijenta i mnogih drugih faktora. Prema nekim podacima, muškarci i žene na različit način procenjuju sopstveno stanje. Neki pacijenti doživljavaju isto kliničko stanje kao najgori bol u grudima koji su ikada iskusili, dok ih drugi opisuju samo kao blag pritisak. Vegetativni simptomi (mučnina, povraćanje, otežano disanje, znojenje) koji se javljaju uz stezanje ili bol u grudima, često ukazuju na ozbiljnije stanje. Simptomi se razlikuju od osobe do osobe i mogu da obuhvataju bol i pritisak u grudima, otežano disanje, težinu u grudima ili blago stezanje. Bol može da se širi u ruke, bradu, vrat ili leđa. Simptomi mogu da budu iznenadni i akutni, a mogu i da se pojavljuju postepeno ili periodično.

Bol koji se menja kada pacijent diše, menja položaj ili jede, bol koji je lokalizovan na određenom mestu na zidu grudnog koša ili koji je praćen osetljivošću na pritisak može da podrazumeva manje ozbiljno stanje. Simptomi koji sprečavaju normalne aktivnosti ili uz koje se javljaju i hladan znoj, mučnina, povraćanje, vrtoglavica ili neobjašnjiv osećaj straha obično su znaci ozbiljnijeg stanja.

Svaki minut je važan

Stezanje u grudima i drugi simptomi koje izaziva ishemijska bolest srca ne moraju nužno da se javljaju u dramatičnom obliku. Vrlo često se pojavljuju postepeno, polako, korak po korak, a mogu i da variraju. Ponekad se ne javljaju kao bol, već pre kao osećaj pritiska, stezanja ili slabosti, zbog čega pacijenti ne zatraže pomoć na vreme. Problem je što na ovaj način pacijenti izgube vreme kad bi počeo rani period lečenja koji je najvažniji za efikasan tretman. Može se desiti da pacijenti duže čekaju da se obrate lekaru ako se simptomi jave kod kuće, nego ako ih osete na javnom mestu ili na poslu. Ukoliko su simptomi teži, pacijenti su skloniji da brže potraže medicinsku pomoć. Takođe, osobe koje pozovu hitnu pomoć najčešće su u lošijem stanju od onih koji se prvo obrate svom lekaru opšte prakse. Kako simptomi u grudima mogu biti znakovi vrlo ozbiljnog stanja   opasnog po život, morate biti svesni da ne smete čekati da prođu, već treba odmah da pozovete lekara ili hitnu pomoć.

Ishodi bolesti

Što je efikasnija terapija koju dobijaju pacijenti sa bolešću koronarnih arterija, to su veće šanse da se odloži pojava infarkta. Anginu pektoris može da prati i odumiranje dela srčanog mišića, odnosno infarkt, a kao posledica toga i stanje koje se naziva srčana insuficijencija (slabost srčanog mišića). Kod pacijenata kod kojih dođe do nagle (akutne) srčane insuficijencije smrtnost u bolničkim uslovima je u vezi sa starošću pacijenta i tipično se kreće u opsegu od 4% do 10%. Dugoročno preživljavanje kod pacijenata koji su imali epizodu nagle srčane slabosti je, takođe, sa lošom prognozom, jer kod oko 70% ovih bolesnika smrt nastupi u toku narednih 5 godina.

SZO predviđa da će do 2030. godine ishemijska bolest srca biti vodeći uzrok smrti širom sveta, uključujući i zemlje u razvoju. To znači veoma velik broj smrtnih slučajeva, što podrazumeva i krajnje ozbiljnu medicinsku i društvenu odgovornost. Ključ za izbegavanje ovog scenarija je prevencija (sprečavanje razvoja bolesti). Dodatno, mora se posvetiti pažnja i sekundarnoj prevenciji, odnosno sprečavanju ponovne pojave srčanog udara kod pacijenata koji su već imali ovo stanje.  

Sekundarna prevencija

Mada ne možemo uticati na sve, ipak veliki broj faktora rizika možemo da kontrolišemo. U današnje vreme smo svedoci toga da ljudi preuzimaju previše posla i vode stresan svakodnevni život da bi stvorili i održali bolje životne uslove. Nažalost, na ovaj način se kontrola faktora rizika za kardiovaskularne bolesti (redovno vežbanje, ostavljanje pušenja i zdrava ishrana) potiskuje u drugi plan. Veliki broj ljudi radi po dva ili tri posla ili zbog stresa počinje da puši, a retko ili nikad ne razmišljaju o uvođenju vežbanja u svakodnevnu rutinu. Zato je obaveza svakog od nas da budemo svesni opasnosti od ishemijske bolesti srca.

Promena načina života za većinu ljudi predstavlja izazov, čak i kada tačno znaju šta treba da urade. Saveti o zdravom životnom stilu imaju smisla samo ako oni koji ih dobijaju svesno i aktivno prihvataju i preduzimaju korake ka sekundarnoj prevenciji. Cilj sekundarne kardiovaskularne prevencije je smanjenje učestalosti narednih kliničkih događaja (na primer infarkt ili moždani udar) koji su povezani sa ishemijskim bolestima, a cilj je usmeren naročito na to da se izbegne invaliditet i preuranjena smrt. Ovo može da se postigne promenom stila života, ciljanim eliminisanjem faktora rizika na individualni način i uzimanjem određenih lekova.

Prema poslednjem vodiču za dijagnozu i terapiju hroničnog koronarnog sindroma Evropskog udruženja kardiologa, sledeće preporuke se odnose na sve pojedince koji imaju kardiovaskularnu bolest. 

• Zdrava ishrana: Smanjen unos zasićenih masti i holesterola, kao i povećan unos omega 3 masnih kiselina (riba), voća, povrća i pahuljica od celog zrna.

• Prestanak pušenja: Pored redovnog medicinskog savetovanja, u ostavljanju može da pomogne terapija za zamenu nikotina (žvakaće gume, flasteri) ili neka druga terapija. Izbegavati i pasivno pušenje.

• Fizička aktivnost: U vidu aerobnog fizičkog treninga umerenog inteziteta prilagođenog individualnim potrebama osobe, tokom 5 ili više dana nedeljno, optimalno po 30 do 60 minuta. Svi pacijenti koji su preživali infarkt trebalo bi, ako je moguće, da učestvuju u programu rehabilitacionih vežbi u specijalnim ustanovama za rehabilitaciju ili kao ambulantni pacijenti.