Procena rizika radi efikasne sekundarne prevencije kardiovaskularnih bolesti
Kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) ostaju jedan od najčešćih poremećaja koji pogađaju muškarce i žene u Evropskoj uniji, i, u sve većoj stopi, i zemlje istočnog mediterana. Ishemijska bolest srca čini oko 50% ovih slučajeva, a moždani udar oko 14%.
Kada je potrebna procena rizika?
Ranije smo imali takozvane kontrolne preglede, kontrolisani su zdravi mladi i sredovečni muškarci, jer je bolest koronarnih (srčanih) arterija važila za tipično oboljenje kod tih osoba. Danas je stručna javnost složna oko toga da pre svega treba da pronađemo osobe sa povišenim rizikom koji imaju više od 5% šanse za smrt od kardiovaskularne bolesti u narednih 10 godina.
Dve grupe imaju povišen rizik.
Prva grupa su oni koji već imaju neko stanje, tj. koji već imaju bolest koronarnih, cerebralnih (moždanih) ili perifernih arterija, i pacijenti sa dijabetesom (šećernom bolesti), posebno ako imaju i druge faktore rizika. Za ove ljude nije potrebno raditi procenu jer oni već imaju simptome. U ovu grupu spadaju i osobe koje su već imale srčani ili moždani udar.
Druga grupa su ljudi koji nemaju probleme ni simptome, ali imaju visok rizik.
Ko obavlja procenu rizika?
To je uvek lekar. Može biti u pitanju lekar opšte prakse ili lekar specijalista interne medicine. Za procenu 10-godišnjeg rizika od ponovne pojave nekog od kardiovaskularnih događaja, može se koristiti SMART rezultat rizika.
SMART rezultat rizika ne uzima u obzir nasledne faktore. Koliko su oni važni?
Ako je neko u vašoj bliskoj porodici imao kardiovaskularnu bolest u mlađem dobu (pre 55. godine života kod oca ili brata ili pre 65. godine života kod majke ili sestre), smatra se da kod vas postoji genetski rizik. Važno je i to da li je neko u Vašoj porodici imao infarkt sa 95 ili 38 godina. Kardiovaskularne bolesti i tumori obično se razviju u starijoj životnoj dobi, prosto zato što se telo troši. U tom dobu kažemo da je to gotovo „prirodno“, ali sa na primer 38 godina nije. Kada se desi u tako ranom životnom dobu, sigurno postoji neki genetski faktor, ali njega nije tako lako pronaći. Kardiovaskularne bolesti ne mogu da se prate unazad do nekog jedinstvenog uzroka, zbog čega je borba sa njima tako teška, ali istovremeno na taj način možete mnogo toga da učinite preventivno.
Kome je potrebna posebna nega?
Osobe koje su već imale neki od kardiovaskularnih događaja (poput srčanog ili moždanog udara). Aktivnosti vezane za sekundarnu prevenciju sprovode se u ovoj grupi, gde se pacijentima propisuje odgovarajuća terapija i radi na smanjenju faktora rizika za ponovni srčani ili moždani udar. Svakako, znamo da i osobe koji nemaju faktore rizika mogu da pretrpe infarkt. S druge strane pojedine osobe imaju brojne faktore rizika, a ipak dožive duboku starost bez inarkta ili moždang udara. Međutim, ovo su ekstremni slučajevi i nisu tipični za veliku većinu populacije.
Šta treba da radite ako se nalazite u grupi sa visokim rizikom?
Potrebno je da u što je moguće većoj meri promenite način života, uključujući promenu ishrane, gubitak telesne težine ukoliko je to potrebno, ostavljanje pušenja i redovno vežbanje. Morate da uradite sve što možete radi prevencije, možete biti i kandidat za određenu terapiju.
O sekundarnoj prevenciji treba da razmišljate na sledeći način: imate svoj način života i faktore koji mogu da utiču pozitivno ili negativno, kao što su način ishrane, pušenje, alkohol, vežbanje itd. Ako već imate neke od bolesti koje su faktori rizika (povišen krvni pritisak, dijabetes, povišene nivoe lipida (masnoća u krvi)), morate da ih lečite.
Ako dobijete lekove, da li morate da ih uzimate do kraja života?
Ako ste imali infarkt, neke od lekova morate da uzimate doživotno, jer ateroskleroza (naslage u unutrašnjim zidovima krvnog suda koje ometaju normalan protok krvi) nije lokalni problem, nije prisutna samo u tom području krvnog suda koji je doveo do infarkta. To znači da je u slučaju da ste već imali infarkt ili moždani udar cilj sekundarne prevencije da se spreči pojava narednih kliničkih događaja povezanih sa bolešću koronarnih, cerebralnih i perifernih arterija. Taj klinički događaj je uglavnom jedan od sledeća tri: smrt kao posledica kardiovaskularne bolesti, moždani udar ili srčani udar.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
