Pet najvažnijih saveta
Svakog dana morate da preduzimate mere kako biste trajno održavali svoje zdravlje. Ključna pitanja su: šta, kada, kako, koliko i čime, ali taj spisak se nastavlja. Od suštinskog značaja je da živite svesno. Šta znači reč „svesno“? To znači oblikovanje svega nad čime u životu imate kontrolu. Danas je svesnost ključna reč u skoro svakoj oblasti. Kada je u pitanju vaše srce, ovaj pristup postaje još važniji.
1. Svesno ukinite slatke poroke
Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova). Posebno je zabrinjavajuće to što pušači promišljeno rizikuju svoje zdravlje, jer je to jedan od retkih faktora rizika koji se može kontrolisati svesnim životnim odlukama. Osim nikotina, dim cigarete sadrži i brojne druge toksine, poput katrana, ugljen-monoksida, formaldehida i cijanovodonika. Šteta koju nanosi pušenje može se ispoljiti u obliku visokog krvnog pritiska, povišenog nivoa holesterola ili čak moždanog udara ili infarkta (srčanog udara). Iz tog razloga, preporučuje se obavezan prestanak pušenja, čak, ukoliko je potrebno i uz stručnu pomoć. Nikad nije kasno!
Pored pušenja, radi sprečavanja kardiovaskularnih bolesti treba smanjiti i konzumiranje alkohola. Neki ljudi veruju da je umereno konzumiranje alkohola – recimo pola čaše crnog vina – korisno. Konzumiranje velike količine vina predstavlja faktor rizika za pojavu povišenog krvnog pritiska i dovodi do progresije ateroskleroze (stvaranja naslaga u unutrašnjim zidovima krvnih sudova).
Iz tog razloga, treba prvo da se posavetujete sa lekarom kako biste ustanovili da li je vino za vas dobro.
2. Idite na redovne preglede
Svesne odluke o načinu života uključuju i pribavljanje potrebnih informacija. Zdravlje vašeg srca nije šala i, kada je o tome reč, bolje je da ne zabijate glavu u pesak. Redovni pregledi vam mogu biti od koristi na dva načina: ako je na osnovu nalaza sve u redu, nemate zbog čega da brinete; ako rezultati analiza pokazuju odstupanja od optimalnih vrednosti krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, nivoa holesterola ili triglicerida u krvi, delovanjem u ranoj fazi bolesti možete sprečiti napredovanje do ozbiljnijeg stanja kao što su ponovni moždani udar ili infarkt.
Osim što ćete se informisati o svom aktuelnom zdravlju, treba i da saznate sve o istoriji kardiovaskularnih bolesti u porodici jer bi nešto od toga moglo da predstavlja predisponirajući faktor i važno je tu informaciju uzeti u obzir. Kada ste se upoznali sa svim pretnjama, možete doneti ispravnu životnu odluku koja će vam pomoći da sprečite nove probleme.
3. Svesne odluke o ishrani
Vaše telo koristi ono što jedete i pijete. Pa zar ne želite da pazite i svesno planirate hranljive sastojke za svoje telo, kako bi ono pravilno funkcionisalo? Mnoge kardiovaskularne bolesti izazvane su pogrešnom ishranom. Od suštinskog je značaja održavanje balansa raznih hranljivih sastojaka iz hrane i pića. Telu su potrebni vitamini, minerali, proteini, masti i ugljeni hidrati. Idealno bi bilo da unosite mnogo povrća i voća bogatih vlaknima, a ograničite unošenje hrane koja sadrži velike količine šećera i zasićenih masti, kako biste smanjili rizik od gojaznosti. Trebalo bi da smanjite i unos natrijuma jer prevelika količina natrijuma povećava rizik od visokog pritiska, što može dovesti do ponovnog infarkta.
4. Redovno vežbajte
Redovno vežbanje donosi brojne koristi srcu. Ako trenirate tri puta nedeljno po sat vremena, verovatno ćete sprečiti gojaznost i bolesti povezane sa gojaznošću. Preporučuje se vežbanje umerenog inteziteta od bar 30 minuta dnevno tokom 5 dana nedeljno (što čini 150 minuta nedeljno) ili ako je u pitanju vežbanje jačeg inteziteta, onda je preporuka 15 minuta dnevno, 5 dana nedeljno (odnosno 75 minuta nedeljno), ili kombinacija ova dva vida vežbanja, pri čemu se vežba u serijama u trajanju od bar po 10 minuta. Kraće trajanje serije takođe može biti odgovarajuće, posebno kod osoba u težem zdravstvenom stanju, kakve su upravo osobe koje su preživele srčani ili moždani udar.
Vežbanje takođe pozitivno utiče na protok krvi i jača srce.
Najčešće pominjani vid vežbanja sa najviše koristi za zdravlje jeste trčanje i treba ga upražnjavati napolju kad god je moguće. Boravak u prirodi vam pomaže da se izduvate, opustite i oslobodite akumuliranog stresa. Pre nego se odlučite za fizičku aktivnost, posavetujte se sa svojim lekarom.
Nedavna istraživanja pokazuju da sunčeva svetlost ima određenje prednosti u snižavanju krvnog pritiska. Do ovog efekta dovodi UV zračenje. Opreznost i umerenost su takođe ključni u tom slučaju jer previše izlaganja suncu može dovesti do raka kože.
5. Lečenje postojećeg stanja
Svestan način života uključuje uzimanje pravih lekova i za sekundarnu prevenciju (sprečavanje nastanka već postojećih stanja, poput srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja) i za lečenje. Aspirin® protect 100 mg sprečava slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (trombocita) i na taj način sprečava nastajanje krvnih ugrušaka, smanjujući rizik od nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara. Njegova aktivna supstanca, acetilsalicilna kiselina, na ovaj način pomaže u sprečavanju formiranja krvnih ugrušaka koji mogu da suze ili začepe krvne sudove. Pre prve primene leka, neophodno je konsultovati lekara. Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
