Od ateroskleroze do srčanog udara (infarkta) i moždanog udara

Vremenom se na unutrašnjim zidovima tih krvnih sudova stvaraju naslage, takozvani plakovi, što dovodi do sužavanja krvnih sudova. Naročito je opasno to što se krvne pločice (trombociti) mogu vezivati i prijanjati uz površinu ovih plakova, stvarajući krvne ugruške, što dodatno sužava promer krvnog suda, ili se ovi krvni ugrušci mogu otkinuti i nošeni krvlju blokirati uže krvne sudove na nekom drugom mestu u organizmu.

Ako se na ovaj način začepi koronarna arterija (arterija koja snabdeva srce krvlju i kiseonikom), može doći do infarkta miokarda (srčanog udara). Ukoliko dođe do začepljenja krvnih sudova u mozgu onda dolazi do infarkta mozga (ishemijski moždani udar), koji oštećuje moždano tkivo. Ako se začepi krvni sud u nekom od udova (obično u nozi), može doći do otežanog kretanja ili, u ozbiljnijim slučajevima, do pojave čireva ili gangrene (odumiranja dela tkiva), što su glavni simptomi periferne okluzivne arterijske bolesti.

Infarkt miokarda (srčani udar)

Do infarkta miokarda dolazi kada se iznenada smanji ili prestane dotok krvi u deo srčanog mišića. Ako je dotok krvi zaustavljen na duži period, nedostatak kiseonika izaziva oštećenje srčanog mišića, a potom i smrt. Lokacija začepljenja i veličina zahvaćenog područja imaju direktan uticaj na sposobnost srca da nastavi da pumpa krv. Najgori je slučaj kad srce nije u stanju da snabdeva mozak svežim kiseonikom, što dovodi do smrti.

Simptomi

Simptomi infarkta miokarda su prilično raznoliki. Oni mnogo zavise od starosti pacijenta, svih njegovih pridruženih bolesti i stanja (komorbiditeta), kao i od lokacije i stepena oštećenja. Potražite medicinsku pomoć ako osetite neki od sledećih simptoma:

• osećaj stezanja iza grudne kosti, jak bol u grudima;

• bol koji se širi u levu ruku, levo rame, levu plećku, vrat ili bradu;

• mučninu;

• povraćanje;

• osećaj neuobičajenog lupanja srca;

• otežano disanje;

• hladan znoj

• zamor

• nesvesticu ili iznenadnu vrtoglavicu

Neće se kod svih ljudi koji imaju srčani udar ispoljiti isti simptomi ili simptomi istog inteziteta. Simptomi ponovnog srčanog udara kod pacijenata koji su već imali ovo stanje, ne moraju biti isti kao prvog puta. Kod nekih će se javiti blagi bol, kod drugih bol može biti snažan. Neke osobe čak ni nemaju simptome. Za neke prvi znak može biti iznenadni zastoj srca. Svakako, što više znakova i simptoma imate, veća je šansa da se zapravo radi o srčanom udaru.  

Neki srčani udari nastaju naglo, ali dosta ljudi ima znakove i simptome satima, danima ili čak nedeljama pre. Najraniji simptom upozorenja može biti bol u grudima ili pritisak koji se javlja prilikom aktivnosti, a popušta u stanju mirovanja.

Infarkt mozga (moždani udar)

Krvni ugrušci koji se otkinu mogu dospeti u mozak i začepiti moždane krvne sudove. Oštećenje izazvano nedostatkom kiseonika usled obustave ili smanjenog protoka krvi kroz arteriju mozga zavisi od mesta na kome se pojavilo začepljenje i veličine zahvaćenog područja. Oštećenje tkiva može dovesti do paralize, problema sa vidom i govorom, gubitka pamćenja, pa čak i smrti.

Simptomi

Ćelijama centralnog nervnog sistema u mozgu potrebno je stalno snabdevanje kiseonikom, što omogućava cirkulacija krvi. Ako krvni ugrušci onemoguće da krv dopre do određenog područja mozga, nervne ćelije u tom području u kratkom vremenskom roku postaju oštećene i izumiru. Simptomi se obično javljaju iznenada i mogu obuhvatati sledeće:

• obamrlost ili slabost lica, ruke ili noge na jednoj strani tela;

• zamućen vid, posebno ako je samo na jednom oku;

• mučnina i povraćanje;

• problemi u komunikaciji, teškoće pri govoru;

• jaka glavobolja bez ikakvog primetnog razloga;

• vrtoglavica, konfuzija ili, u ozbiljnijim slučajevima, gubitak svesti

• iznenadni problemi pri hodu.

Kod pacijenata kod kojih dođe do ponovnog moždanog udara, simptomi se mogu razlikovati u odnosu na one koji su se prvi put javili, ukoliko je usled ponovnog moždanog udara došlo do oštećenja drugog dela mozga.

Šta možemo uraditi kao deo sekundarne prevencije (sprečavanja nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara)?