Vrućine: O čemu treba voditi računa ako imate probleme sa srcem?

Da bi vitalni organi pravilno funkcionisali, potrebna im je stabilna telesna temperatura. Telo reaguje na promene temperature okoline: kad počne da se zagreva, pokušava da se rashladi znojenjem i izaziva širenje krvnih sudova.

Voda čini 45% - 70% tela, ali samo 10% te vode se nalazi u krvi. Tokom aktivnih fizičkih vežbi u vrućoj i vlažnoj sredini telo može da izgubi i do 3 litra vode, što može da bude ukupna količina vode u krvi. U tom slučaju, telo pokušava da izgubljenu vodu nadoknadi iz tkiva i unete tečnosti, zbog čega je od vitalnog značaja da se po vrućem vremenu voda pije redovno.

Naravno, telo pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova u koži i pojačavanjem protoka krvi. Kada je vruće, količina krvi u koži kod zdrave osobe može biti i do tri puta veća od normalne zapremine. Kod ljudi sa srčanim problemima srce možda neće biti u stanju da ostvari takav podvig ili njihovi krvni sudovi neće moći da se prošire u dovoljnoj meri. Zato ovo može biti stresnije za ljude sa srčanim problemima, naročito one koji su već imali srčani ili moždani udar, jer telo ima veliki problem da kontroliše temperaturu, što dovodi do toga da osećaju mučninu, dožive toplotni udar ili, u težim slučajevima, čak i smrt.

Problem može dodatno da se pogorša ako bolesnik uzima određene lekove, poput diuretika, koji podstiču gubitak tečnosti, što dodatno povećava rizik od dehidratacije i smanjuje sposobnost znojenja. Beta blokatori, koji se koriste kod pormećaja ritma srca, takođe deluju na pregrevanje tela: po vrućem vremenu srce treba da pumpa brže da bi se telo ohladilo pojačanjem cirkulacije krvi.

Ostanite hladne glave

Iz gorenavedenih razloga, ako imate hroničnu bolest srca ili ste već imali srčani udar, morate imati u vidu sledeće:

• umesto da potpuno prestanete sa vežbanjem, premestite se na hladnije ili klimatizovano mesto;

• tokom žestoke vrućine, ostanite u klimatizovanom prostoru;

• nemojte voziti po vrelim danima, osim ako u automobilu nemate klima-uređaj;

• ako ne možete da priuštite klima uređaj, nabavite za svoj dom ventilator odgovarajuće veličine;

• ako uprkos vrućini morate da obavite poslove, pravite redovne pauze kako biste se rashladili;

• nosite komotnu i laganu odeću;

• obavezno pijte mnogo tečnosti i izbegavajte konzumiranje kofeina i alkohola.

Pratite znake

Pregrevanje tela povlači sa sobom neke velike rizike, tako da je od vitalnog značaja rana identifikacija relevantnih znakova, uključujući sledeće:

• obilno znojenje;

• bleda koža;

• grčevi u mišićima;

• suvoća jezika i žeđ;

• osećaj umora i slabosti;

• vrtoglavica;

• glavobolja;

• mučnina ili povraćanje;

• nesvestica.

Sve su to znaci na koje treba obratiti posebnu pažnju tokom vrućina, a koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć kod ljudi sa srčanim problemima. To je posebno slučaj kod toplotnog udara, u čije simptome spadaju telesna temperatura viša od 39 stepeni, zajapurena, vruća i suva (neoznojena) koža, ubrzan rad srca, jaka glavobolja, konfuzija, mučnina ili čak gubitak svesti. Ako se ne pruži medicinska pomoć, dugotrajna visoka telesna temperatura izazvana toplotnim udarom može prouzrokovati velika oštećenja organa (uglavnom mozga), pa čak dovesti i do smrti.

Ako kod nekoga primetite gorenavedene simptome, morate pozvati pomoć, odvesti ugroženu osobu na hladnije mesto, pokriti je mokrim čaršavom ili upotrebiti led ili hladnu kupku.

Takođe, ne zaboravite hidrataciju!

Gde se više znojite: u pustinji ili u džungli?

Po suvom vremenu znoj brže isparava, što znači da čak i male količine znoja mogu izazvati potrebno sniženje telesne temperature. Pri visokoj vlažnosti vazduha (u tropskim predelima, u sauni) potrebno je mnogo više vremena da znoj ispari zbog visokog sadržaja vode u vazduhu. Da bi to nadoknadilo, telo izaziva jače znojenje, što rezultuje povećanim gubitkom tečnosti.