Šta treba da znate o infarktu miokarda (srčanom udaru)
Infarkt miokarda (srčani udar) je jedna od najozbiljnijih bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti) i direktna pretnja po život. Vreme je od presudnog značaja za preživljavanje: lekari mogu da spasu veliki deo oštećenog srčanog mišića ako se pacijent podvrgne odgovarajućem lečenju u roku od dva sata od nastupa simptoma, a najbolje bi bilo u roku od jednog sata od nastanka simptoma. Zato je važno biti svestan relevantnih simptoma, radnji koje treba preduzeti i načina prevencije, a posebno sekundarne prevencije (sprečavanja ponovnog nastanka srčanog udara kod pacijenata koji su ovo stanje već imali). Važno je zapamtiti – Vreme je mišić!
Šta je tačno infarkt?
Osim u srcu, infarkt može da se javi u gotovo svakom organu ljudskog tela, uključujući mozak i pluća. U medicinskom smislu, infarkt je svaki događaj koji podrazumeva smanjen dotok krvi do nekog tkiva usled začepljenja ili suženja arterija, što uzrokuje nedostatak kiseonika u tom tkivu. Ako ovo stanje potraje duže od nekoliko minuta, ćelije u zahvaćenim tkivima počinju da odumiru. Akutni infarkt miokarda (naglo nastali srčani udar) odnosi se na odumiranje ćelija srčanog mišića izazvano nedovoljnim dotokom kiseonika putem krvi. Na tok bolesti umnogome utiču stepen odumiranja ćelija srčanog mišića, stanje koronarnih (srčanih) arterija, kao i pridružene bolesti i stanja (komorbiditeti) kod pacijenta.
Simptomi
Pre nego što se kod nekoga javi infarkt – možda čak i godinama ranije – može doći do izvesnih tipičnih pokazatelja koji se nazivaju napadima angine pektoris koji izazivaju bol u grudima i koju upozoravaju na smanjen dotok krvi do srčanog mišića.
Kada se infarkt dogodi mlađoj osobi, ovakvi upozoravajući znaci su ređi. Međutim, kod starijih ljudi, čak i blag napor ili emotivni stres, pa čak i nagli pad spoljne temperature, mogu da aktiviraju anginozni bol, koji se ispoljava kao stezanje iza grudne kosti, a koje može da se širi u donju vilicu ili u levo (ređe desno) rame, ručni zglob i prste. Ponekad se bol oseća samo na mestima udaljenim od srca, na lokacijama do kojih putuje.
Ako se dotok krvi oporavi u roku od nekoliko minuta – posle kraćeg odmora ili uzimanja lekova koji sadrže azot-oksid – bol brzo prolazi. Srčani mišić ponovo uspostavlja punu funkcionalnost, bez oštećenja.
Bol koji se oseća tokom infarkta miokarda sličan je bolu tokom napada angine pektoris, ali je mnogo jači, duže traje (najmanje dvadeset minuta) i obično ne prolazi nakon uzimanja leka sa azot-oksidom.
Infarkt miokarda mogu da prate hladan znoj, osećaj gubitka daha, mučnina, povraćanje, zamor, preskakanje srca i gubitak svesti. Infarkt miokarda mogu da prate i drugi simptomi, takozvani atipični simptomi, poput bola koji putuje do abdomena ili leđa ili neprijatnosti u abdomenu.
Neko čak može da doživi infarkt bez ikakvih simptoma ili sa vrlo blagim simptomima. To se naziva tihim infarktom i otkriva se kasnije, kada se iz nekog drugog razloga obavi EKG snimanje.
Šta da radite
Ako osetite znakove infarkta, zauzmite udoban položaj i odmah pozovite telefonom broj hitne pomoći (194). Nikada ne pokušavajte da odete peške do lekarske ordinacije i ne pokušavajte da vozite. Ako primetite da neko u vašoj okolini pokazuje goreopisane simptome infarkta, odmah pozovite hitnu pomoć.
Sudbina pacijenta zavisi i od veličine regije srčanog mišića koju je zahvatilo odumiranje tkiva i od vremena potrebnog za otvaranje začepljene arterije. Zato je najvažnije obezbediti da se osoba što pre prebaci u centar za kardiologiju kako bi se preduzele odgovarajuće procedure otčepljenja koronarne arterije i ponovnog uspostavljanja dotoka krvi do tkiva. Pošto brza reakcija može da spase život, najveća je odgovornost na osobi koja prva primeti da nekome nije dobro. Polovina ljudi koji dožive infarkt miokarda umiru, a veliki broj ovih ljudi umire i pre nego što stignu do bolnice. Jedini način da se ova žalosna statistika popravi jeste da se upozoravajući znakovi shvate vrlo ozbiljno i da se potraži medicinska pomoć.
Šta lekari mogu da učine?
Lekar koji dolazi na lice mesta uspostavlja dijagnozu infarkta, daje lekove koji ublažavaju bol i prebacuje pacijenta u bolnicu – po potrebi onu koja ima salu za kateterizaciju srca. EKG (snimanje srčanog ritma) se obavlja odmah, na licu mesta ili u ambulanti da bi se ustanovili lokacija i veličina regije srčanog mišića koja je zahvaćena odumiranjem ćelija, kao i da li je oštećenje srca izazvalo aritmiju (poremećaj srčanog ritma) opasnu po život. Svaki minut je važan, a kao što bi kardiolozi rekli: znak jednakosti stoji između vremena i srčanog mišića. Ako se odgovarajuće procedure obave u roku od dva sata od pojave simptoma, veliki deo oštećenog srčanog mišića može da se spase.
Šta se događa u kardiološkom centru? Lekari i posebno obučeno osoblje proveravaju pacijentu puls, krvni pritisak i nivo kiseonika u krvi. Pacijentu se daju tablete acetilsalicilne kiseline da bi se smanjio rizik od formiranja krvnih ugrušaka u koronarnim arterijama, čime se poboljšavaju šanse za preživljavanje. Daje se kiseonik radi povećanja nivoa kiseonika u krvi i razni drugi lekovi koji normalizuju srčani ritam pacijenta. Začepljena koronarna arterija se proširuje pomoću balona koji se uvodi putem katetera (uska cev koja ulazi u krvni sud do mesta začepljenja). Tokom intervencije, kateter sa balonom se uvodi kroz jednu od glavnih arterija, obično onu u preponi, da bi se stiglo do koronarne (srčane) arterije. Lekar koji radi intervenciju pronalazi tačno mesto na kom je arterija začepljena i koristi specijalni balon da pritisne naslagu (plak) koja blokira protok krvi uz zid arterije i ukloni krvni ugrušak. Da bi se sprečilo ponovno nagomilavanje plakova na oštećenom zidu arterije, a time i nastanak ponovnog srčanog udara, u koronarnu arteriju se postavlja komad metalne mreže cilindričnog oblika koji se naziva stent.
Promene načina života posle infarkta
Pre nekoliko decenija, od pacijenata koji su doživeli infarkt zahtevalo se šestonedeljno ležanje u krevetu. Čak i ako bi preživeli taj period, pacijenti su imali ogromna oštećenja na srcu i veoma lošu prognozu. Danas smo svi više nego svesni nepovoljnih efekata dugog ležanja u krevetu. Zato se pacijenti po završetku akutne faze odmah mobilizuju, obično prvog dana nakon infarkta: mogu da ustaju iz kreveta i šetaju po spratu bolnice. Fizička aktivnost je veoma važna za sprečavanje ranih komplikacija, poput nastanka krvnih ugrušaka u dubokim venama nogu (tromboze duboke vene). Ako je infarkt zahvatio samo malu regiju srčanog mišića i pacijent nema simptome, hospitalizacija traje svega nekoliko dana. Zatim dolazi naknadna nega, kao deo rehabilitacionog programa osmišljenog sa ciljem sprečavanja ponavljanja infarkta, smanjena smrtnosti i poboljšanja kvaliteta života pacijenta.
Spremnost pacijenta da se pridržava dobijenih saveta o načinu života, pored uzimanja lekova koje je lekar propisao, ima ogroman uticaj na buduće ishode. Najvažniji od tih saveta je momentalno i potpuno ostavljanje pušenja, uz propisanu dijetu i redovno vežbanje. Odluka o vežbanju mora biti doneta pojedinačno za svakog pacijenta, a na osnovu parametara srčanog rada i na osnovu informacija o poslu kojim se pacijent bavi. Obično se savetuje laka do umerena fizička aktivnost. Pre nego što počnete sa programom vežbanja, važno je da se posavetujete sa lekarom u vezi sa intenzitetom, trajanjem i učestalošću treninga pogodnog za vaše fizičke mogućnosti.
Ponovni infarkt srca može da se spreči. Prelazak na zdrav način ishrane i vođenje aktivnijeg načina života, koji uključuje vežbanje nesumnjivo je važan korak. Aspirin® protect 100 mg je lek koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu. Uzimanje 1 tablete dnevno sprečava nagomilavanje i slepljivanje krvnih pločica (trombocita), čime se sprečava formiranje krvnih ugrušaka koji mogu da suze ili začepe krvne sudove, i samim tim ublažava rizik od ponovnog srčanog udara. Pre prve primene leka, neophodno je konsultovati lekara. Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Ne čekajte da dođe do pravih problema da biste preduzeli nešto!
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
