Sekundarna prevencija ateroskleroze kod gojaznih pacijenata
Gojaznost često dovodi do kardiovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova), koje zauzimaju prvo mesto u ukupnom broju smrtnih slučajeva širom sveta, a u njih spadaju infarkt miokarda (srčani udar), moždani udar i venska tromboza (stanje gde krvni ugrušak začepi ili suzi venski krvni sud). Pokazana je veza između gojaznosti i razvoja ateroskleroze.
Ateroskleroza - Masne naslage (plakovi) na unutrašnjim zidovima krvnog suda ometaju normalan protok krvi
Da li je gojaznost estetski problem ili bolest?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2016. godine bilo je 1.9 milijardi ljudi starijih od 18 godina (39% svetske populacije) koji su imali prekomernu težinu, od kojih je preko 650 miliona ljudi (13% svetske populacije) bilo gojazno. U pitanju je globalni fenomen i predstavlja mnogo više od estetskog problema.
Osim kad se pogleda u ogledalo, kako neko može da utvrdi da je gojazan?
Smatra se da je osoba gojazna ukoliko je indeks telesne mase, engleski Body Mass Index - BMI, 30 ili veći. Index telesne mase možete da izračunate ako podelite svoju masu u kilogramima kvadratnom vrednošću svoje visine u metrima. Osim ovoga, tu je i teorija o tome da se obim gojaznosti bolje određuje na osnovu prisutnog masnog tkiva na stomaku. Setite se samo Arnolda Švarcenegera koji je godinama imao 103 kg i nimalo masti. U isto vreme, osoba iste telesne mase lako može imati veliku količinu nepotrebne masnoće. Međutim, vrlo je važno gde se u telu nalazi višak masnoće. Postoje dve vrste masti u telu: potkožna i visceralna. Trbušna gojaznost predstavlja veću količinu masnog tkiva koje okružuje unutrašnje organe i to masno tkivo nazivamo viscelarnom masti. Viscelarna mast povezana je sa nekoliko patoloških stanja u koja spadaju poremećen metabolizam glukoze i masnoća u krvi, kao i insulinska rezistencija.
Može li viscelarna gojaznost da se razvije još negde osim u trbušnoj duplji?
Visceralna gojaznost može da se razvije u različitim delovima tela. U abdominalnom (trbušnom) području masti mogu da se talože ispod kože trbušnog zida, u omentumu, koji štiti creva dvoslojnim zidom od mehaničkih povreda i hladnoće. Masnoća može da se skuplja i u mezenterijumu (dvoslojni vrećasti prevoj, koji povezuje creva sa zadnjim delom trbušne duplje). Mezenterična masnoća izgleda i funkcioniše drugačije u odnosu na druge vrste masti. Mnogo je aktivnija, a supstance koje sadrži i proizvodi razlikuju se od onih iz potkožne masti. Sledeći sloj masti u trbušnoj duplji je onaj iza trbušne maramice (takozvani retroperitonealni sloj) i on predstavlja omotač za bubrege. Pruža bubrezima zaštitu od nadražaja, mehaničkih uticaja i toplote.
Krvni sudovi u omentumu
Neuobičajeno smeštene naslage masti mogu da se nađu u raznim delovima tela, na primer u jetri ili pankreasu. Malene loptice masti (trigliceridne kugle) takođe mogu da se sakupljaju u mišićnim ćelijama. Druga mesta za nakupljanje obuhvataju unutrašnju stranu butine i deo oko dijafragme, tj. između dijafragme i plućne maramice. Mast može da se taloži u ženskim dojkama, pa čak i u grkljanu. Distribucija masti u različitim delovima tela je poznat važan indikator metaboličkih i kardiovaskularnih promena kod određenih pojedinaca.
Na primer taloženje masti u grkljanu može da dovede do prekida u disanju tokom sna, odnosno do apneje u snu. Apneja u snu ne sme da se potcenjuje jer značajno smanjuje dotok kiseonika do mozga, a ima i sekundarni efekat na cirkulaciju i puls, što može da dovede do raznih srčanih bolesti.
Masnoća ima negativan uticaj na srčanu funkciju, i to ne samo mehanički, već i zbog formiranja naslaga u okolini velikog broja krvnih sudova. Kako se formira masno tkivo, oslobađaju se supstance koje direktno škode zidu susednih krvnih sudova.
Zašto masna hrana stvara naslage u raznim delovima tela?
Zato što je to ljudima potrebno. Milionima godina unazad problem nije bio u višku masti – naprotiv, masti nije bilo dovoljno. Određene rezerve masti su tokom ledenog doba pomagale da se ljudi zaštite od hladnoće. Mast je bila dragocena namirnica čak i u srednjem veku. Postojalo je vreme kad je mast bila skuplja od mesa. To nije teško razumeti, jer 1 gram masti sadrži 9 kalorija, dok 1 gram proteina u mesu sadrži samo 4 kalorije. To znači da masnoća može da obezbedi veliku rezervu energije i izuzetno je hranljiva.
Da, hleb i margarin su i dalje najjeftinija dostupna hrana. Ali kod šire javnosti možete da vidite i drugu krajnost: u današnje vreme svuda možete da čujete da su samo piletina i riba zdravi, dok svinjetinu uopšte ne bi trebalo da jedete.
Možete jesti svinjetinu, ali ne previše, pri čemu je važna i ispravna priprema. Nemasna svinjetina je bogata proteinima, vitaminima i mineralima i može biti dobar dodatak zdravoj ishrani.
Nutritivna vrednost ribe zavisi od sadržaja masnih kiselina koje su korisne za organizam. Najviši nivo omega-3 masne kiseline koja se naziva eikozapentaenska kiselina (EPA) je primećen kod riba tostolobika (2,92%), sibirske jesetre (2,38%), soma (2,38%) i belog amura (1,63%).
Da li to znači da mast nije nužno naš neprijatelj?
Telu je potrebna određena količina masti, ali važno je pronaći zdravu meru i pridržavati je se. Ako nema dovoljnog unosa masti, možete se razboleti, ali isto će se desiti i ako konzumirate prekomerne količine masti. Izvestan broj bolesti se razvija zbog prekomernog unosa masti.
Gojaznost može da izazove kardiovaskularne bolesti, na primer povišen krvni pritisak, bolesti jetre i usled toga poremećaje u metabolizmu masti, kao i koštano-mišićne probleme. Malo ljudi zna da naprezanje koje prekomerna težina nameće zglobovima nije jedini razlog zbog kod se javljaju koštano-mišićni problemi. Određene supstance koje se proizvode u masnom tkivu ulaze u zglobne šupljine i dovode do sterilne upale (bez gnoja) u hrskavičavom tkivu. Zapaljenje se usled toga razvija u hrskavici i zglobnim šupljinama i izaziva koštano-mišićne probleme. Pored toga, gojaznost može dovesti do mnogih drugih vrsta bolesti, od kojih su najvažnije maligni tumori, uglavnom rak debelog creva, rektuma, dojke, grlića materice, jajnika i pankreasa.
Na koji način gojaznost utiče na vaskularni sistem?
Unutrašnji sloj krvnih sudova, endotel, ima važnu ulogu u razvoju ateroskleroze i metabolizmu krvnih pločica (trombocita). Proizvodnja i razgradnja velikog broja prostaglandina (supstanci koje se luče u organizmu između ostalog u zapaljenskim procesima i u procesu zgrušavanja krvi) u velikoj meri su određeni aktivnošću zida krvnih sudova. Kada ovi procesi ne funkcionišu kako treba, počinju da se formiraju krvni ugrušci, a to kasnije vodi nastanku ateroskleroze.
Gojaznost je faktor koji predstavlja okidač za ovaj proces. Kako? Prostaglandini, supstance koje izazivaju zapaljenje, proizvode se u mastima, što dovodi do velikog oštećenja zida krvnih sudova, a to dalje doprinosi formiranju krvnih ugrušaka, što je naredna faza oštećenja. Usled toga, gojaznost predstavlja faktor rizika za nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ovo stanje.
Možemo li reći da je ateroskleroza bolest naše civilizacije?
Ne. Skeniranja egipatskih, južnoameričkih i eskimskih mumija pokazuju znakove ateroskleroze. Ti ljudi su se drugačije hranili i svakako su bili fizički aktivni.
Ovo pokazuje da je u pitanju osnovna predispozicija ljudi ka aterosklerozi. Ipak, njeno nastupanje može da se odloži pravilnim načinom života, ali rizik za nastanak uvek postoji.
Formiranje krvnih ugrušaka (tromba) igra važnu ulogu u razvoju ateroskleroze. Formiranje je normalna fiziološka funkcija. Zgrušavanje krvi može da se odigrava preko spoljašnjeg i unutrašnjeg puta. Spoljašnji put se aktivira kada postoji oštećenje tkiva. Unutrašnji put podrazumeva formiranje krvnog ugruška usled oštećenja zida krvnog suda. Oba procesa na kraju dovode do formiranja krvnog ugruška, a potom se formira proteinska mreža, takozvana fibrinska mreža.
Gojaznost može da ometa razgradnju fibrinske mreže, tj. proces razgradnje tromba (fibrinoliza). Tada u zidovima krvnog suda ne dolazi do razgradnje tromba koji blokira normalan protok krvi.
Kako možemo da sprečimo formiranje krvnih ugrušaka?
Postoje efikasni lekovi koji sprečavaju formiranje krvnih ugrušaka. Dodatno, smanjenjem telesne težine smanjiće se količine nepotrebnih masti nakupljenih u telu i mogu da se aktiviraju faktori koji pomažu u razgradnji krvnih ugrušaka. Najbolji rezultati se postižu unapređenjem načina života, uz naročit fokus na povećanoj fizičkoj aktivnosti. To znači da su i lekovi i promena načina života neophodni za sprečavanje formiranja krvnog ugruška i njihovu razgradnju – to su dva preporučena načina da se spreči ateroskleroza kod gojaznosti.
Aspirin® protect 100 mg sadrži acetilsalicilnu kiselinu i sprečava slepljivanje i nakupljanje krvnih pločica, sprečavajući na taj način nastanak krvnog ugruška koji može da suzi ili začepi krvni sud i na taj način se sprečava nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ovo stanje. Pre prve primene leka neophodno je konsultovati lekara. Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
