Prekovremeni rad je štetan za srce
Prekovremeni rad – svima poznat pojam. Ponekad vam je potrebno da nadoknadite samo sat ili dva, ponekad čak i više. Da li prekovremeni rad povećava rizik za nastanak bolesti srca? Brojna ispitivanja su pokazala da dugo radno vreme ima loše posledice po zdravlje. Japanci su za to čak skovali posebnu reč: „karoši“ što bukvalno znači smrt od prekomernog rada.
Grupa istraživača na čelu sa Mikom Kivimaki i Marijanom Virtanen sprovela je studiju „Whitehall II“ za procenu radnih navika i zdravstvenog stanja osoblja zaposlenog u državnoj administraciji Velike Britanije, kao i incidence srčanih udara i slično učestalih spazama (grčenja) srčanih (koronarnih) arterija, koje se javljaju kod angine pektoris. Otkrili su da je redovan prekovremeni rad u trajanju od tri do četiri sata dnevno povezan sa višom stopom koronarne bolesti srca.
U okviru sadašnje analize studije, koja je započeta 1985. godine, pitanje uticaja radnih sati uvedeno je u trećoj fazi ove studije 1991. godine i praćeno sve do sedme faze studije, koja je završena 2004. godine. U studiji su razmotreni rezultati 6.014 britanskih državnih službenika (4.262 muškarca i 1.752 žene), starosti 39–61 godine, koji su se izjasnili o broju sati provedenih na poslu svakog dana. Tokom prosečnog 11-godišnjeg praćenja, među 6.014 osoba bilo je 369 slučajeva fatalne koronarne bolesti srca, nefatalnih srčanih udara (infarkta miokarda) ili angine pektoris.
To istraživanje, objavljeno u časopisu European Heart Journal, identifikovalo je brojna moguća objašnjenja za vezu između prekovremenog rada i srčanih bolesti, uključujući prepoznatljiv obrazac ponašanja (ljudi koji rade prekovremeno pretežno su agresivni, takmičarski nastrojeni i napeti), pate od depresije, anksioznosti i poremećaja spavanja, što sve doprinosi kardiovaskularnim problemima. Jedna od loših strana ubrzanog tempa života je taj što iz jedne stresne situacije ulazimo u drugu ne rešavajući ih. Iako je stres uglavnom mentalnog karaktera, on pokreće instinktivnu reakciju „bori se ili beži“, koja se javlja u fizičkoj opasnosti: povećava se broj otkucaja srca, krvni pritisak raste, počinjete brže da dišete. Hronični osećaj stresa može da iscrpi energiju iz tela i čak dovede do srčanih problema.
Autori goreopisane studije „Whitehall II“ su istakli da su potrebna dalja temeljna istraživanja kako bi se saznali svi detalji direktne povezanosti između prekovremenog rada i bolesti srca, uključujući i to da li bi vraćanje na normalno radno vreme nakon dužeg prekovremenog rada smanjilo rizik od srčanih problema.
Takođe, zaključci ove studije mogli bi biti modifikovani sličnim istraživanjima, sprovedenim za druge vrste poslova. U ovoj studiji proučavali su samo administrativne radnike zaposlene u državnom sektoru, a da bi se došlo do preciznijeg razumevanja problema potrebno je slično istraživanje među radničkom klasom i zaposlenima u privatnom sektoru.
Svakako da je zdrava ravnoteža između posla i života neophodna za osećaj dobrobiti. Ima mnogo jednostavnih stvari koje možete raditi u svakodnevnom životu kako biste zaštitili srce - „motor svog tela“ čak i dok ste na poslu, poput kratke šetnje na svežem vazduhu u pauzi za ručak, korišćenja stepenica umesto lifta, zamene slatkih grickalica svežim voćem i povrćem. Dobra je ideja i da ustanete sa stolice i istežete se četiri ili pet minuta ili uradite nekoliko gimnastičkih vežbi za radnim stolom. Jačanje protoka krvi ojačaće i vaše mentalne sposobnosti. Takođe, uključite neke vežbe za izdržljivost, snagu, ravnotežu i savitljivost, koje bi mogle da poprave vaše zdravlje i fizičke sposobnosti. Ukoliko je potrebno, pre preduzimanja vežbi, posavetujte se sa svojim lekarom.
Kod osoba koje su već imale srčani ili moždani udar, važna je redovna primena lekova.
Aspirin® protect 100 mg sadrži acetilsalicilnu kiselinu i sprečava slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (trombocita), sprečavajući na taj način nastanak krvnog ugruška koji može da suzi ili začepi krvni sud, i na taj način sprečava se nastanak ponovnog srčanog ili moždanog udara kod osoba koje su ovo stanje već imale. Pre prve primene leka neophodno je konsultovati lekara. Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Povezani članci:
Lek Aspirin® protect koristi se u sprečavanju nastanka krvnog ugruška nakon srčanog ili moždanog udara ili sprečavanju nastanka ponovnog srčanog ili moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ova stanja.
Lek Aspirin® protect sadrži acetilsalicilnu kiselinu.
Lek se izdaje bez lekarskog recepta. Pre prve primene neophodno je konsultovati lekara!
Lek nije namenjen za upotrebu kod dece mlađe od 16 godina.
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
