Hajde da razjasnimo: Sve što ste želeli da znate o moždanom udaru (šlogu)

Moždani udar je bio poznat još starim Grcima koji su ga nazivali apopleksija i opisivali kao bolest u kojoj pacijent pada na zemlju, često iznenada, i leži bez funkcije čula ili voljnih pokreta. Zato je Hipokrat to stanje nazvao „plesso“, što znači „udar groma“. Izraz koji se danas koristi potiče iz 16. veka kada se moždani udar bukvalno smatrao „udarcem“ od boga (nemački: schlag=udarac). Termin je danas zajednički naziv za cerebralne vaskularne događaje, tj. za sve funkcionalne poremećaje koji potiču od nedovoljnog dotoka krvi u mozak, ishemijski moždani udar. U najvećem broju slučajeva ishemijskog moždanog udara začepljenje krvnog suda dovodi do toga da neka regija mozga dobija manje krvi, što izaziva odumiranje dela mozga.

Moždani udar, kako ga danas definišemo, odnosi se na klinički sindrom koji se brzo razvija i uzrokovan je poremećenim dotokom krvi u mozak, a koji se odlikuje znakovima globalne ili fokalne disfunkcije koja traje duže od 24 sata ili se završava smrću, i za koju je potvrđeno da nema drugih uzroka osim disfunkcije cerebrovaskularnog sistema (sistem krvnih sudova mozga). Ako se neurološki znaci izgube brzo, u roku 15-20 minuta, ili najkasnije u toku 24 sata, i dođe do oporavka bez trajnih neuroloških posledica, događaj se naziva privremenom disfunkcijom cirkulacije krvi do mozga (prolazni ishemijski napad – eng. transient ischaemic attack, TIA).

Moždani udar može biti

• ishemijskog porekla (nastaje usled začepljenja nekog od krvnih sudova mozga) ili 

• hemoragijskog porekla (nastaje usled krvarenja u mozgu). 

Početkom 21-og veka približno 1.1 miliona stanovnika Evrope doživelo je moždani udar svake godine, a od toga ishemijski moždani udar je činio čak oko 80% svih slučajeva. Iako je globalni broj slučajeva moždanog udara u opadanju, primećen je porast broja kod mlađih osoba, što ukazuje na potrebu za boljom prevencijom (sprečavanjem), a naročito sekundarnom prevencijom (sprečavanjem ponovnog moždanog udara kod pacijenata koji su već imali ovo stanje).

Od najveće važnosti je preduzeti korake za sprečavanje (ponovnog) moždanog udara, i to naročito putem:

• redovnog vežbanja

• prestanka pušenja

• efikasnog lečenja povišenog krvnog pritiska i

• obezbeđivanja odgovarajuće medicinske zaštite kod pacijenata sa poremećajima srčanog ritma

Osnovni uzroci

Slično kao kod ishemijske bolesti srca, moždani udar izaziva ateroskleroza (nagomilavanje masnih naslaga (plakova) na unutrašnjim zidovima arterija). Protok krvi je ograničen plakovima u karotidnim (vratnim) arterijama, a može biti i potpuno zaustavljen krvnim ugrušcima koji se odvajaju od zida arterije. Moždani udar mogu da izazovu i krvni ugrušci koji se formiraju u srcu ili na srčanim zaliscima, a potom mogu da se odvoje i kroz krvotok stignu do cerebralnih (moždanih) krvnih sudova i potpuno ih začepe. Ovo se najčešće događa kod pacijenata koji su imali operaciju srčanih zalistaka ili boluju od poremećaja srčanog ritma (aritmije) koja se naziva atrijalna fibrilacija. Zato su infarkt srca i infarkt mozga (moždani udar) blisko povezani događaji sa zajedničkim uzrokom, aterosklerozom.

Iako moždani udar počinje iznenada i neočekivano, a potom se brzo razvija, ipak predstavlja posledicu višedecenijske disfunkcije. Ishemijski moždani udar (tj. moždani udar uzrokovan začepljenim ili zatvorenim krvnim sudom u mozgu) povezan je sa više od dve stotine faktora rizika, među kojima se ističu povišen krvni pritisak, povišeni nivoi holesterola usled poremećaja metabolizma masti, dijabetes (šećerna bolest), gojaznost, aritmija i pušenje. Što je više faktora rizika prisutno, veća je verovatnoća za nastanak bilo prvog ili ponovnog moždanog udara.

Vreme = moždano tkivo

Pacijenti pre moždanog udara obično osete kratkotrajne probleme sa govorom ili vidom ili utrnulost u udovima, koji prođu za nekoliko minuta. Takav prolazan poremećaj cirkulacije – medicinskim rečnikom prolazni ishemijski napad (TIA) – predstavlja „najavu“ moždanog udara. Ako pacijent koji oseća ove simptome odmah potraži medicinsku pomoć, moždani udar može da se spreči uz odgovarajući tretman – operaciju karotidne (vratne) arterije ili lečenje aritmije. Nažalost, pacijenti u većini slučajeva ne shvataju ove znake upozorenja dovoljno ozbiljno i zato vrlo brzo postanu žrtve moždanog udara.

Simptomi cerebrovaskularnog događaja (koji zahvata krvne sudove mozga) su nedvosmisleni. Slabost na jednoj strani tela ili oduzetost udova, privremen gubitak vida na jednom oku, udvostručena slika, gubitak vidnog polja, teškoće u razumevanju govora ili oblikovanju reči, zbunjenost, vrtoglavica, glavobolja i iznenadan gubitak svesti – sve ove pojave mogu da znače moždani udar. Ukoliko primetite da se član porodice ili neko u okruženju čudno ili iskrivljeno smeška, ima poteškoće pri ponavljanju čak i jednostavnih rečenica ili ne može da podigne obe ruke, trebalo bi odmah da pozovete hitnu pomoć.

U pitanju je trka sa vremenom, jer tokom jednog sata nelečenog moždanog udara mozak ostari za tri i po godine, svakog minuta odumre 1.9 miliona nervnih ćelija, a svakog sata se uništi oko 700 km neuronskih puteva. Zato osoba koja pretrpi akutni moždani udar treba odmah da se preveze u bolnicu, poželjno u centar za moždane udare, jer su međunarodne studije pokazale da je vremenski okvir za razlaganje krvnog ugruška tri do četiri sata od pojave prvih simptoma. Vreme je faktor od suštinskog značaja, zato što samo intervencija koja se preduzme u ovom vremenskom okviru može značajno da umanji verovatnoću smrtnog ishoda ili stepen ozbiljnosti i broj posledica. Svaki minut je važan ili kako lekari imaju običaj da kažu: između vremena i tkiva mozga stoji znak jednakosti. Zato je najvažnije da se pacijent, gde god da se u zemlji nalazi kada se pojave simptomi, u najkraćem roku prebaci u najbliži specijalistički centar za lečenje moždanog udara.

Šta se događa u bolnici?

Pacijent bi se u idealnom slučaju ambulantnim kolima direktno prevezao u centar za lečenje moždanog udara jer se akutni ishemijski moždani udar najefikasnije leči u namenskim centrima za moždani udar. U tim centrima se vodi računa da vreme od dolaska u bolnicu do početka lečenja bude minimalno, što je od najvećeg značaja za specijalne metode lečenja ograničene na određen vremenski okvir.

Da bi se postavila dijagnoza, obavlja se fizički pregled, a zatim i niz postupaka snimanja (ultrazvučno, CT skener, snimanje magnetnom rezonancom) da bi se precizirala lokacija i procenili obim i vrsta oštećenja mozga, kao i da bi se utvrdilo da li je moždani udar ishemijskog porekla (usled začepljenih krvnih sudova u mozgu) ili ga je izazvalo krvarenje (hemoragijski). U akutnoj fazi se neprestano prate neurološko stanje pacijenta, krvni pritisak, puls, disanje, balans tečnosti i elektrolita, nivo glukoze u krvi, telesna temperatura i drugi ključni fiziološki parametri.

U današnje vreme možemo optimalno da sprečimo nastanak paralize i drugih oštećenja koji su posledica moždanog udara ili da ih eliminišemo davanjem intravenske terapije za rastvaranje krvnih ugrušaka. Veoma uspešno se koriste i medicinska sredstva za uklanjanje krvnih ugrušaka. Ova visokotehnološka procedura podrazumeva provlačenje katetera kroz arteriju do mozga radi uklanjanja krvnog ugruška koji blokira protok krvi.

Život posle moždanog udara

Kada prođe akutna faza i stanje pacijenta bude stabilno, odmah počinje intenzivna rehabilitacija. Cilj rehabilitacije je da omogući pacijentu da bude samostalan, da može sam da hoda, povrati sposobnost govora i kretanja, poboljša kvalitet života i omogući da se ponovo integriše u porodicu i društvo. Ovu kompleksnu aktivnost vodi rehabilitacioni tim koji se sastoji od fizioterapeuta, logopeda, psihologa i drugih obučenih stručnjaka za pružanje zdravstvene nege.

Preko 2.7 miliona ljudi širom sveta godišnje umre od ishemijskog moždanog udara. Čak 51.9 miliona godina zdravog života se izgubi svake godine zbog smrti ili invaliditeta uzrokovanog ishemijskim moždanim udarom. U toj statistici 53% zdravog života izgube muškarci, a 47% zdravog života izgube žene. Zato je jedna od tačaka fokusa kod nege pacijenata sa moždanim udarom da se izbegne ponovni moždani udar i da se spreče druge komplikacije.

Pacijenti koji su pretrpeli moždani udar moraju da idu na redovne kontrole i uzimaju određene lekove, uključujući lekove za snižavanje krvnog pritiska, snižavanje nivoa holesterola i sprečavanje slepljivanja krvnih pločica (trombocita) i formiranja krvnih ugrušaka. Za osposobljavanje protoka u suženoj karotidnoj (vratnoj) arteriji može biti neophodna i operacija. Ali pre svega, pacijenti moraju da se reše štetnih navika, na prvom mestu pušenja i prekomerne konzumacije alkohola, a potrebno je da uvedu dobre navike poput više fizičke aktivnosti i zdrave ishrane.